Добродошли!
PLANINA Planino rajska lepa si u suton zaspala pod snegom i vetar što duva ti u lice baš je drag ; Dođoh, ali za šetnju već je bilo kasno … Stigao sam da uputim tek ovlaš, pogled blag, na vidike što se šire modrim horizontom . Pogled u daljine daje snagu, budi želju za … Настави са читањем “PLANINA – Dejan Ivanović”
PLANINA
Planino rajska lepa si u suton zaspala pod snegom
i vetar što duva ti u lice baš je drag ;
Dođoh, ali za šetnju već je bilo kasno …
Stigao sam da uputim tek ovlaš, pogled blag,
na vidike što se šire modrim horizontom .
Pogled u daljine daje snagu, budi želju za životom,
pritajenu, nepoznatu čežnju, razbuktava strasno …
Dejan Ivanović,
09.12.2017.god.
Koja je pesma iz moje duše kad vidim svuda, dobrote se ruše, reči ne čujem, a jesu moje, reči što samo dobrim se broje, bolni se pate, ne mogu pomoći, pa mesec da skinem, ne uspem dostići njoj na dlan svetlost ovu da stavim kao znak ljubavi, kao znak hvale, a ne uspem ništa i … Настави са читањем “KAKVA JE TO PESMA – Slobodan Jevremović”
Koja je pesma iz moje duše
kad vidim svuda, dobrote se ruše,
reči ne čujem, a jesu moje,
reči što samo dobrim se broje,
bolni se pate, ne mogu pomoći,
pa mesec da skinem, ne uspem dostići
njoj na dlan svetlost ovu da stavim
kao znak ljubavi, kao znak hvale,
a ne uspem ništa i svi se žale,
svi sanjaju ružno a lepo ja hoću,
samo da zajedno, jer neću samoću,
jer mnogo što šta ne mogu i neću.
Kakva je to pesma na ivici razuma
kad granice nema i ljubav obuzima
sve misli moje a još bih hteo,
još da pomognem ako bih umeo
da bolni ne pate, da otišli se vrate,
da snovi ovi na javi budu,
da nema zlobe, ne čudi se čudu
što čujem svuda iskrene reči,
lepote duše što niko ne spreči,
i nju jasno vidim i njene lepote,
moj večni kod nje živote…
I onda tebe moram da pitam,
kakva je to pesma jer svuda te vidim
i lepote divim i svuda te živim,
kad ovde te vidim, i svuda jesi,
a nisi…
Kakva je to pesma…
(Bgd, 10.dec.2017)
17.12.2017. године, Крушевац Поштовани пријатељи, Често се све наше жеље не остваре. Тако и ова за песничко дружење на измаку (старе) 2017. године, због недовољног интересовања песника се неће реализовати. Али идеја остаје и ПОЕТСКУ НОЋ ћемо организовати другом приликом, у другом формату, надам се у најскорије време, у новој 2018. години… Љубодраг Обрадовић, председник … Настави са читањем “Поетска ноћ – 23.12.2017. у 19:00 – Ресторан АС”
17.12.2017. године, Крушевац
Поштовани пријатељи,
Често се све наше жеље не остваре. Тако и ова за песничко дружење на измаку (старе) 2017. године, због недовољног интересовања песника се неће реализовати. Али идеја остаје и ПОЕТСКУ НОЋ ћемо организовати другом приликом, у другом формату, надам се у најскорије време, у новој 2018. години…
Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ
Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ
У овој тихој ноћи Наше очи Говоре Лептири лете Бујају мисли Немирно У грабљиве руке Жеље се сплеле Хрле Две сенке у ноћи Таму дана гасе Пламте.
У овој тихој ноћи
Наше очи
Говоре
Лептири лете
Бујају мисли
Немирно
У грабљиве руке
Жеље се сплеле
Хрле
Две сенке у ноћи
Таму дана гасе
Пламте.
Ta naša okončana ljubav Svetli nepomućenim sjajem Kao istrošena zvezda koje odavno nema A svetlost njena putuje i putuje Od njenog okončanog života do naših očiju Tu je i kad je nema I mi Tu smo i sad kad smo prošli U tebi ja i u meni ti Ukovani (u moje pesme) Kao slika … Настави са читањем “DVE SVETLOSTI – Nena Miljanović”
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“ iz sna me budi tihi glas, kao da je sad, ovaj čas na jastuku, kraj uha mog, rukom svojom, kao nekad, sklonio pramenje kose da me šapatom toplim za novi pripremi dan. „…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“ ustajem naglom kretnjom, nit’ snena nit’ budna … Настави са читањем “San kad progovori”
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
iz sna me budi tihi glas, kao da je sad, ovaj čas
na jastuku, kraj uha mog, rukom svojom,
kao nekad, sklonio pramenje kose
da me šapatom toplim za novi pripremi dan.
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
ustajem naglom kretnjom, nit’ snena nit’ budna skroz
dok mi u glavi ponavljaju se riječi
kao kod onih starih ploča kad gramofonska igla
zapne o neku ogrebotinu na vinilu
i dok se pitam gdje se gasi, gdje da pomjerim
pohabanu ploču i staru gramofonsku iglu
ni ne primjećujem kako obilazim prostorije
otvaram i zatvaram vrata, zavirijum u ćoškove,
„šta tražim“ – pitam se, odmahnem rukom i
palim prvu cigaretu, povlačim dim zatvorenih očiju
nadajući se da ću biti budna sasvim kada ih otvorim
i da će netragom nestati glas u glavi
vraćajući me javi, vraćajući me sebi.
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
ruga mi se plavičast dim dok otvaram oči
više nije samo šapat iz sna u mojoj glavi
sad se eto sa mnom šegači u dimu ispisujući riječi.
Razmičem zastore, vazduh mi treba,
sunce i svjetlost odagnaće aveti sna
ali avaj, danas se sa mnom i sunce igra
njemu se valjda sviđaju riječi pa ih niže
slovo po slovo svojim mekim zracima
svuda gdje pogledam, gdje god da se ogledam.
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
šapuće u mojoj glavi dobro poznat glas,
pogled mi sam u daljinu bježi
u dalekom horizontu tražeći spas,
a tamo, tamo se bijeli oblaci u slova složili
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
Odmahnuh glavom kao da rastjerujem paučinu
za novom cigaretom posežem,
čujem po sobi se prosuo šapat
ali ovaj put čula sam sopstveni glas
„…ne dam ja tebe, ne dam ja nas…“
Odustajem, pomislih, potiskujući izdajnički smješak,
pomirena sa javom i snom glasno ponovih;
„Ma…ne dam ja Tebe. Ne dam ja Nas.“
© Nevenka Savić Alispahić
Oko mene pesma muzika i dim ja negde daleko nemam ništa s’ tim U mislima svojim tražim usne tvoje samo one lek su za nemire moje. Oko mene vino u čaše se toči a ja budan sanjam sanjam tvoje oči. Sanjam kako ljubim plave kose tvoje dok vino se toči sledim snove svoje. *** Ubiće … Настави са читањем “NEMAM NIŠTA S’ TIM Milovan Petrović”
Oko mene pesma
muzika i dim
ja negde daleko
nemam ništa s’ tim
U mislima svojim
tražim usne tvoje
samo one lek su
za nemire moje.
Oko mene vino
u čaše se toči
a ja budan sanjam
sanjam tvoje oči.
Sanjam kako ljubim
plave kose tvoje
dok vino se toči
sledim snove svoje.
***
Ubiće me pesma
kafana i dim
slučajno sam ovde
nemam ništa s’ tim.
Muziku ne slušam
piće mi ne prija
šta ja radim ovde
ne znam više ni ja.
Milovan Petrović