Srce moje lako i nerado ostaje,
bez meni drage mi slobode.
Izgleda da ono kao ludo postaje,
zato što ovo srce, jake emocije vode.
Ovo meni sve više, na to liči i tako izgleda,
da nijedan doktor, njega ne može da pregleda.
Možda nijedan doktor, njemu ne bi našao mane,
ali bez tebe ono, izgleda kao da će da stane.
To sve više znači, da srce moje,
u jakim mukama drže nežne ruke tvoje.
Samo ono više ne može da opstaje,
a sve više tvoj sluga ono postaje.
Više ne postoji onaj osećaj najbolji,
da u srcu sve bude po mojoj volji.
Oo, devo mala, zar to mora ponoviti se opet,
zbog tebe, osećaj slobode meni je otet?
Sloboda meni tako mila i draga,
sada je našla sebi najvećeg vraga.
To tvoje malo nežno biće,
postalo je za mene opojno piće.
Srce samo tog pića želi da se napije,
kako bi nastavilo da se raduje i bije.
A ja osećao bi se dosta jadno i bedno,
kada bi ga ostavio pored tebe, a bez tebe žedno.
Vušković Nikola
