Месец: новембар 2016.

СРЕЛА САМ АНЂЕЛА….. Миладиновић Сандра Мајра

СРЕЛА САМ АНЂЕЛА Заклињем се у моје стазе и расуте путељке, невидљиве путоказе и гране што шапућу са ветровима… Срела сам писмоношу крај реке, и анђела у крошњи тополе вољеног села… Њихова крила попут латица руже виорише, као заставе Раја… Очи им цаклише под Сунцем и све мирисаше на слободу даха што обећава! За вољено … Настави са читањем “СРЕЛА САМ АНЂЕЛА….. Миладиновић Сандра Мајра”

dusan-spava

СРЕЛА САМ АНЂЕЛА

Заклињем се у моје стазе
и расуте путељке,
невидљиве путоказе
и гране што шапућу
са ветровима…
Срела сам писмоношу
крај реке,
и анђела у крошњи тополе
вољеног села…
Њихова крила попут
латица руже виорише,
као заставе Раја…
Очи им цаклише под Сунцем
и све мирисаше на слободу
даха што обећава!

За вољено чедо живот
и срце ћу дати,
помисао на бол избрисаћу
вером,
и из пепела ћу се дизати
и устајати са осмехом!
Зар има тога што ће неправда
зауставити на путу вечности?!
Заклињем се у моје стазе
и расуте путељке,
невидиљиве путоказе
и гране што шапућу
са ветровима…
Срела сам писмоношу
крај реке,
и анђела у крошњи тополе
вољеног села!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

KUD PLOVI OVAJ BROD – Milovan Petrović

(elegija) Kud plovi ovaj brod? Da li me to oko vara ili je lađa ostala odavno bez kormilara. Bure nas bacaju i lome u moru skrivene hridi, noć je mrkla nad nama svetionik nigde se ne vidi. Obala negde daleko kapetan uz rum drema, vetrovi silni nas lome a on bonacu sneva. Kompas nam ukrao … Настави са читањем “KUD PLOVI OVAJ BROD – Milovan Petrović”

(elegija)

Kud plovi ovaj brod?
Da li me to oko vara
ili je lađa ostala
odavno bez kormilara.

Bure nas bacaju i lome
u moru skrivene hridi,
noć je mrkla nad nama
svetionik nigde se ne vidi.

Obala negde daleko
kapetan uz rum drema,
vetrovi silni nas lome
a on bonacu sneva.

Kompas nam ukrao neko
noć je tamna bez zvezda,
gde li će ovaj brod stići
to sada niko ne zna.

Da li će sunce s’ istoka
svetlo u zoru doneti
i da li će putnici ovoga broda
obalu ikada videti.

Milovan Petrović

SVOJA JE ~ milka vukic v.

SVOJA   JE – milka vukic v. . Ne pokusavaj nebo ofarbati, Vjetar zavezati, Jucer ispresati Niti nju ocarati….. . Presekla je valove, Zakrpala duboke ponore, Uzdigla se na stijenu visoko Stoji uspravno I ponosito. . Miluje zvezde svevisnje, Slusa price  nebeske.. Smeh joj se jekom uzvraca… Svoja je sva.

SVOJA   JE – milka vukic v.
.
Ne pokusavaj nebo ofarbati,
Vjetar zavezati,
Jucer ispresati
Niti nju ocarati…..
.
Presekla je valove,
Zakrpala duboke ponore,
Uzdigla se na stijenu visoko
Stoji uspravno I ponosito.
.
Miluje zvezde svevisnje,
Slusa price  nebeske..
Smeh joj se jekom uzvraca…
Svoja je sva.