Дан: 25. новембар 2016.

Budi se

Budi se polako iz bare ustani pregazeni cvete gledaj oblake digni latice preostale u inat cvecu s’obale nikada ne rastaj se od srece zbog jedne obmane Ma budi se jer kada nisi budna zivoti nam odlaze Budi se smeji se zivotu crnoj temi ljubomoru zapisi u toj burnoj noci i ne brini pred svanuce pesma … Настави са читањем “Budi se”

Budi se
polako iz bare ustani
pregazeni cvete gledaj oblake
digni latice preostale
u inat cvecu s’obale
nikada ne rastaj se od srece
zbog jedne obmane

Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam odlaze

Budi se
smeji se zivotu crnoj temi
ljubomoru zapisi u toj burnoj noci
i ne brini pred svanuce
pesma srce dirnuce

Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam lencare

Budi se
vini se gde niko ne leti
malo njih s visine zna sletiti
izalzi iz dubokog sna
bez da ista znas
nije ni licilo na ljubav
sto si pre imala

Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam prolaze

Budi se
povredjena duso
na noge lagane
kakve noci gledaj zvezde zre
kakvo nebo mesec blizi se

Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam mesecare

Pogledi ocaja

Vreme putuje kao svetlost modernim pescanim satom mislis da se volis sa nekim draga on te ne smatra zlatnom Nasli smo se kao dobro i lose u sudnici vremena ponekad pocetak dodje i pocne kao presuda Da Da Da slike smeju se ne nije ona sama gledaju u mene pogledi ocaja Da Da Da Volimo … Настави са читањем “Pogledi ocaja”

Vreme putuje kao svetlost
modernim pescanim satom
mislis da se volis sa nekim
draga on te ne smatra zlatnom

Nasli smo se kao dobro i lose
u sudnici vremena
ponekad pocetak dodje
i pocne kao presuda

Da Da Da
slike smeju se
ne nije ona sama
gledaju u mene
pogledi ocaja
Da Da Da

Volimo se u mom snu
mada ja sanjam svasta
ne slusam toliko sebe
niti kolko’ radi pusta masta

Nasli smo se kao dobro i lose
u sudnici vremena
ponekad pocetak dodje
i pocne kao presuda

Da Da
slike smeju se
ne nije ona sama
gledaju u mene
pogledi ocaja
Da Da

Pahulje prvih snegova

Ne nazirem nista u ovoj veceri nekako lepa je tiha noc nema pogleda ne sigurnosti niti napada srcanih tu smo pod nebom ko nekada gde smo nesto nase poceli u svakom srcu ima leda voleo bih da se nas otopi Ne nazirem nista u ovoj veceri Osim neke prljavstine u belini igre nemira u utrobi … Настави са читањем “Pahulje prvih snegova”

Ne nazirem nista u ovoj veceri
nekako lepa je tiha noc
nema pogleda ne sigurnosti
niti napada srcanih
tu smo pod nebom ko nekada
gde smo nesto nase poceli
u svakom srcu ima leda
voleo bih da se nas otopi
Ne nazirem nista u ovoj veceri

Osim neke prljavstine u belini
igre nemira u utrobi
borba zutih i zelenih
ples listova razlicitih

I sve dok usne nam se greju
kroz pahulje prvih snegova
put je svaki prekriven tom
novom bojom starih vragova

Ne nazirem nista u ovoj veceri
ne brinu me vise misli
vise nemam sta da ponudim
ljubicu dok se ne presudi
znam sebe da zaludim
ma celog sebe sve s’dusom
dahom dlanove i topliom
tudje srce da okrepim
Ne nazirem nista u ovoj veceri

Osim neke cistine u belini
osetim kad leptir ne doleti
kao lihvaru sto su dukati
tuga kada su prosuti

I sve dok usne nam se greju
kroz pahulje prvih snegova
put je svaki prekriven tom
novom bojom starih vragova

БРЗО МЕ ПРОБУДИ…..Миладиновић Сандра Мајра

БРЗО МЕ ПРОБУДИ Сањала сам ноћас твоје смеле руке, и очи што нису лагале ме никад, шаптао си тихо да усуд постоји, од милине стопих се и остадох тиха… Мене у истину боле та сванућа, када ме сву плаху дочекају јутра, из ока ми крене једна суза бистра, која реком тече од данас до сутра… … Настави са читањем “БРЗО МЕ ПРОБУДИ…..Миладиновић Сандра Мајра”

12341339_1098516213526973_9053646264680469393_n

БРЗО МЕ ПРОБУДИ

Сањала сам ноћас твоје смеле руке,
и очи што нису лагале ме никад,
шаптао си тихо да усуд постоји,
од милине стопих се и остадох тиха…

Мене у истину боле та сванућа,
када ме сву плаху дочекају јутра,
из ока ми крене једна суза бистра,
која реком тече од данас до сутра…

О зар снови нису само пука стварност,
и зар ноћи нису само део дана,
па док чекаш болно да се деси prasak,
под звездама цвета тај пупољчић лана?

И питам се тако шта мучи војника,
шта мучи незнанца што сулудо броји,
и док конац троши клупко само мрси,
док испија чаше, тугу само роји…!?

Заморе ме увек речи које ћуте,
очи које блуде као загонетке,
не знају шта хоће, ни куда да иду,
и кога год сретну само су чин сплетке!

Ја верујем теби и сновима својим,
а шапату твоме што је радознао,
очима рећи ћу.. јер лагати не знам,
да ноћи су наше тајно огледало!

И нико нам неће одузети срећу,
ни пролазност, нити радознали људи,
од свих смо слободни у вечности знани,
успавам ли се, брзо ме пробуди!

(с) Миладиновић Сандра Мајра