Vetar mi opet napuni jedra
pa stari jedrenjak plovi li plovi,
prestale oluje, bičevi s’ neba,
mirno je more a snovi novi.
Pod vetrom blagim jarboli škripe,
ne krivim nikog za stanje broda,
plovio morima mnoge godine
preživeo mnogo nepogoda.
Ljulja se starina tamo i ‘amo,
al’ ipak plovi po plavom moru,
u mirne vode uplovi vešto,
sad slavi svaku novu zoru.
Mnogi su drugovi njegovi davno,
na hridi ostali nasukani,
a neki od njih trag im se ne zna
vetrom olujnim potapani.
Ponosno plovi jedrenjak stari
još mu se po neka barka nasmeši,
on veštim manervom, svaku izbegne
ne želi pod stare dane da greši.
Njegovi snovi su mirna luka
dosta mu života pustolova,
zavodljivih barki, skrivenih hridi,
za njega sad je stranica nova.
Milovan Petrović
–
