Дан: 23. јун 2015.

У СНУ
Уранку се радујем,
и страдам и гладујем,
само да те додирнем,
и сновима побегнем…

У сновима губим те
птице ми те односе,
а магле заклањају,
непознати гањају…

Ја ти пружам руке своје,
али ти си далеко,
ко’ да шуме расту нагло,
до месеца свако стабло…

Будим се у бунилу
ма недам те ни у сну,
не могу да смирим срце
видим мирно спаваш сунце…

Еј, месече стари момче,
проспи сребра једно лонче,
али оне што се воле,
не дирај до ране зоре!
(с) Миладиновић Сандра

У УГЛОВИМА УСАНА

У угловима усана
станују опомене,
али често су сакривене
у тамном вилајету мрака,
који је ту вазда,
и када је са оне стране длана,
и када је на другом крају света,
ама баш ништа му не смета,
да се као за сламку држи
ових кутова, где је залутала
и суза радознала,
а све само да би сазнала,
шта ово двоје спремају,
или стварно дремају?
Докле докони оклевају,
ил’ заробљеног лептира исмевају?
У угловима усана спавају опомене
које једино училе,
у тренуцима разуздане среће
и лавине осмеха!
Тако настаје осека,
а плима доноси боју у образе!
(с) Миладиновић Сандра

МОЛБА
Лепо бих те молила,
не спомињи моје очи…
Прескочи тај тренутак
за који обоје знамо…
Плакала сам од среће,
а у твом погледу се назрео
сунчани вео,
и само зрео сутон
могао је да умије
и наше илузије,
да смо једно од другог
скрили, то што река
од обале није!
( с) Миладиновић Сандра