Добродошли!
“nada” . Dve godine ovde ne živi Zbog tvoga groznog hira, Dani ti postaše bezbojni, sivi I nigde ne možes naći mira. . Da, ona domovine nema. A ti, gde si ti sada, Zar nevidiš šta ti život sprema… Život bez hleba i još puno jada! . Ona je tek bez tebe, znaj, uspela… Voljena … Настави са читањем “DVE GODINE ~ milka vukić v.”
“nada”
.
Dve godine ovde ne živi
Zbog tvoga groznog hira,
Dani ti postaše bezbojni, sivi
I nigde ne možes naći mira.
.
Da, ona domovine nema.
A ti, gde si ti sada,
Zar nevidiš šta ti život sprema…
Život bez hleba i još puno jada!
.
Ona je tek bez tebe, znaj, uspela…
Voljena žena, nije sama,
Pravog čoveka tamo je srela,
Dok tebe tu grli tama.
.
Na meni je vreme ostavilo traga ožiljke na srcu ti si moja draga. Rane su u duši vešto prikrivene, bore su vidljive što ostavi vreme. Što godine sad mi sve na licu stoje ne smeta mi zaista, nek ih drugi broje. Ono što mi smeta i što je skriveno, to je u mom srcu davno … Настави са читањем “NA MENI JE VREME OSTAVILO TRAGA – Milovan Petrović”
Na meni je vreme ostavilo traga
ožiljke na srcu ti si moja draga.
Rane su u duši vešto prikrivene,
bore su vidljive što ostavi vreme.
Što godine sad mi sve na licu stoje
ne smeta mi zaista, nek ih drugi broje.
Ono što mi smeta i što je skriveno,
to je u mom srcu davno pohranjeno.
Ostavljena ljubav iz mladosti rane,
nestali poljupci što krasiše dane,
obećanja tvoja lako izrečena
što u tvome srcu za me mesta nema.
Sad k’o oblak lutam bez cilja i traga
ulicama mračnim moja mila draga
i u vinu tražim lek za moje rane
provodeći tužno, svoje zadnje dane.
I kad tako jednom, onog zadnjeg trena,
ode moja duša iz mene ranjena
kad nestane negde, ko magla bez traga,
to je sve zbog tebe moja mila draga.
Jer starost me nije ubila ko druge
umro sam od bola, umro sam od tuge.
Milovan Petrović
–