Ne zaboravljam te…
Tela zaboravljaju dodire kao preležane bolesti,
Oni koji se nisu takli dušom o dušu
Ozdravljaju od rastanka lako i zaboravljaju se brzo
Ali,
Oni koji su se dodirivali duhom,
I pronalazili i videli jedno drugo u neuhvatljivostima
Tananim
Kao prah mesečine na očnim kapcima
Ili pena na vrhu talasa
Takvi,
Koji su razgovarali očima,
A neizgovorene reči im od disanja otkidao vetar
I raznosio mikro i makro svetovima
Prevedene sa nemuštog jezika ljubavi
Na govor žubora reka
I priču muzikalnog vetra,
Takvi,
Ne zaboravljaju se nikad.
I kad izblede iz priče kao poslednja boja duge,
Pamte se
I kad više ne pate zbog rastanka,
Nežnim sećanjem
Takne se duša duše poljupcem,
I samo suza plava sklizne,
Laka, kao smrt leptira
I boli jer više ne boli,
I umiru leptiri tako,
Sve dokle žubore vode
I mazurke svira vetar …
Ne zaboravljam te.
Pamtiš li me?