Добродошли!
. Tone vapaja bez odjeka Ljudsko biće dušom tegli… Trpi i čeka ” sudnji dan” Duh iz tela da izađe van…. . Da li se plaše ugnjetatora… Osude roda i naroda… Trpi li s nadom u “bolje sutra”?! “Malo sutra” nema jutra. . Traumirano uplašena osoba Poslušna je kao iztrenirana životinja… Uvek kriva…”kriva što je živa”… Odgovorna što kiša pada … Настави са читањем “POGLEDAJ ~ milka vukić v.”
.
Tone vapaja bez odjeka
Ljudsko biće dušom tegli…
Trpi i čeka ” sudnji dan”
Duh iz tela da izađe van….
.
Da li se plaše ugnjetatora…
Osude roda i naroda…
Trpi li s nadom u “bolje sutra”?!
“Malo sutra” nema jutra.
.
Traumirano uplašena osoba
Poslušna je kao iztrenirana životinja…
Uvek kriva…”kriva što je živa”…
Odgovorna što kiša pada ili sunce sja…
.
Pogledaj svoje bližnje…
Da li u jezeru suza imaju vazduha….!?
.
Pogledaj u sebe kroz dušu i zjenice…!
Živi se sada, nema repriza.
.
Када ме сретнеш не искапи ваздух срком моћног трена Пришиј ме за леви ревер тамо ближе срцу Користи ситан бод ко искусна шваља Потезима маестра поруби све пукотине Што воде те мени да Никад не дођеш Да заувек одеш Да пути твоји никад не буду и моји! Да се мимоиђемо Да се неДодирнемо Да се … Настави са читањем “Грех”
Када ме сретнеш не искапи ваздух срком моћног трена
Пришиј ме за леви ревер тамо ближе срцу
Користи ситан бод ко искусна шваља
Потезима маестра поруби све пукотине
Што воде те мени да Никад не дођеш
Да заувек одеш
Да пути твоји никад не буду и моји!
Да се мимоиђемо
Да се неДодирнемо
Да се неОсврнемо
Да наставимо
Кaда ме сретнеш једнога Новембра
Можда
НеЖали кошаву НеПомошљај на ме
Ма то нисам ја
То је само твоја машта
Осликала Жену Сна
Скини горчину с уздаха
Ма ја сам обична сасвим безлична
Сива позадина београдских зидина
Тог Новембра
Када ме сретнеш нећеш ни знати
Бићу једна од многих
Она што пролази
Што одлази што неТражи
Познати ме нећеш у тој гужви дана
Ма ја сам само празнина
Нисам права
Када ме сретнеш не осмехуј се жељно
Ни тугу ти не могу дати
Ни овај камен што срцем зовем
Осуђена равницом а горе ме маме
Само клошар животм што тумара
Ни Просити не умем за то мало жара
Рите су ове изгубљени акорди
О некој тамо љубави
Када ме сретнеш не искапи удах датог трена
Потезом једним само распарај ме
Одшиј с ревера
Јер
Ја сам Грех Не Жена!
Опет је осећам у себи гомила се и пупи истоветно Нараста и дроби сваким удахом ил покретом Горопадно разиграна ма и заводи и одбија Час се осмехује час звечи Ритмом ме мами Опхрвава дан Урезује генима неке чудне слике С унутрашње стране усана Тетовира поглед Док исијава расцвалим бојама Ужегли мирис таворења Осећам је под … Настави са читањем “Песмa”
Опет је осећам у себи гомила се и пупи истоветно
Нараста и дроби сваким удахом ил покретом
Горопадно разиграна ма и заводи и одбија
Час се осмехује час звечи
Ритмом ме мами
Опхрвава дан
Урезује генима неке чудне слике
С унутрашње стране усана
Тетовира поглед
Док исијава расцвалим бојама
Ужегли мирис таворења
Осећам је под прстима
Таложи се и распршује
У хиљаде махова
Хтела би одма па не
Онда јој као жао мене
Па ко Мучитељ што нову бол смишља
Тако и Она
Разбија ми прозоре говора
Замандаљује врата дроњама
Укршта мисли мачевима промисли
И наравно
Грех ми под Душу приноси
Јер
Она зна
Која је мука најгора
А онда на тренутак застане
Док притајена обљубљује хтење
Позива се на Божје законе
И моје Грешне Жеље
И док трептају нови замах дајем
Ето је с хаљинама белим простире равнице
И сузе самоубице
У погледу од недогледа видим како се весели
Што уме да ме раздели на ову сад и ону после
Од како су кораци остали у одјеку плочника
Није чак ни гост само лења сен
Што мами и остави као што ме сви
После шаке љубави
Одбаце као ислужено оружје
Осећам како плима надолази
Како речи таласају тишину
Невина је ко чежња сама
Опсена је кадкад и мазна
Та душа што Песму нову пише
А за другом већ уздише
Noćas mi se ne spava noćas si u meni. Noćas maštu moju vodiš u svakoj si seni. Noćas srce moje ludo u mašti te traži. Noćas želi tvojim likom tugu da ublaži. Noćas prtljag pakujem a da ne znam gde ću, noćas samo tebe tražim, tražim svoju sreću. Noćas sam te našao u snovima svojim, … Настави са читањем “NOĆAS MI SE NE SPAVA – Milovan Petrović”
Noćas mi se ne spava
noćas si u meni.
Noćas maštu moju vodiš
u svakoj si seni.
Noćas srce moje ludo
u mašti te traži.
Noćas želi tvojim likom
tugu da ublaži.
Noćas prtljag pakujem
a da ne znam gde ću,
noćas samo tebe tražim,
tražim svoju sreću.
Noćas sam te našao
u snovima svojim,
da te jutrom ne izgubim,
tog se samo bojim.
Neka “noćas” potraje,
nek dan ide drugom,
ja ne želim ponovo
susresti se s’ tugom
Nek’ uživam noćas,
nek’ duša ne pati
i noćas ću kao nekad
sebe tebi dati.
Milovan Petrović
–