Дан: 4. јун 2015.

“BESMRTNA PESMA” -Nena Miljanović

(Zoranu za 3. juni…bilo koje godine) Belokosom Poklonila je za pozni rođendan ( kad se godine broje sa strahom od starosti ) Svemoćna ogledala svojih zenica Koja su mu srebrne vlasi učinile tamnim i gustim I njega mladim u sopstvenim očima Bez oklevanja i bez straha od bola slepila Razbila je svoje oči I dragocena … Настави са читањем ““BESMRTNA PESMA” -Nena Miljanović”

(Zoranu za 3 (2)3. juni…bilo koje godine)


Belokosom
Poklonila je za pozni rođendan
( kad se godine broje sa strahom od starosti )
Svemoćna ogledala svojih zenica
Koja su mu srebrne vlasi učinile tamnim i gustim
I njega mladim u sopstvenim očima
Bez oklevanja i bez straha od bola slepila
Razbila je svoje oči
I dragocena zrnca ljubavi
Rasula po njegovom prosedom temenu
Srećna
Što je očima njene ljubavi
Sam sebi postao kakav je njoj
Bez godina

Njemu
Sa srcem hladnim i šupljim kao napukli krčag
Iz kog je davno iscurela poslednja hrabrost za ljubav
Presadila je svoje ptičije i vruće srce
(ne mareći što joj život zavisi od kucanja sebe u njemu)
Radosna kao ludi slavuj
Koji nabada srce na ružin trn
Da bi je svojom krvlju obojio u purpur bezličnu
Pa peva zanesen crvenoj
Veličanstven jer umire za lepotu ljubavi
Pevala je
Ne brojeći poslednje otkucaje njemu u krivicu
Ni kapi sa kojima ističe
Sebi u zaslugu

Sebi slepoj
I živoj i posle poslednjeg otkucaja sebe u njemu
Za njegov rođendan
Poklonila je obesmrćenu sebe sa njim
U ovoj besmrtnoj pesmi
U kojoj mu je ljubav
Jer pesme nemaju prošlo vreme
Kao što imaju sreća i život…

SVITA ZA POZNU PTICU – Nena Miljanović

Z o r a n u ( za rođendan) 3. јun 2012. vlataj mi žito pod suncem rečju sam seme u brazdu ljubavi u dušu tebe u pesmu nas suzama radosnicama ko kišom zalivam raspevana i rasplakana rodu duše se radujem pesmama klikćem ševa sam nad klasjem u kljunu stih pod krilom on naliva (pre)zrla … Настави са читањем “SVITA ZA POZNU PTICU – Nena Miljanović”

3Z o r a n u ( za rođendan) 3. јun 2012.

vlataj mi žito pod suncem
rečju sam seme u brazdu ljubavi
u dušu tebe
u pesmu nas
suzama radosnicama ko kišom zalivam
raspevana i rasplakana
rodu duše se radujem
pesmama
klikćem
ševa sam nad klasjem
u kljunu stih
pod krilom on
naliva (pre)zrla zrna
zrni se juni
kruni se leto
strepnja je:
jesen će brzo i olujne tuče
hrabro
pod nebo nedra
ko bela jedra raspinjem
branim (nas)
na golo srce nevreme navodim
molim (se)
za ozimo klasje u duši prezrelo(j)
perom žurno žanjem
u snoplje strofa vežem
u nadi
preklinjem:
blagoslovi mi Tvorče zakasnelo
u neverici
proklinjem:
odobri mi prokleti Živote zabranjeno
pevaj mi ševo u srcu
radosnu junsku o njemu
ne stari u grudima jesenjim
i njegovim i mojim

LEPTIR – Milovan Petrović

Živeo je jedan dan kao treptaj, ili san. K’o iz bajke, lepi cvet, kao laste vešti let. Trajao je samo tren ružičasto obojen. Krasio k’o reku most, kao cvetak, bumbar gost. Visoko bi poleteo i radio šta bi hteo. Njegov bio čitav svet, igrom svojom zauzet. Nad izvorom, nad potokom svoju senku gled’o okom. Divio … Настави са читањем “LEPTIR – Milovan Petrović”

Živeo je jedan dan
kao treptaj, ili san.
K’o iz bajke, lepi cvet,
kao laste vešti let.

Trajao je samo tren
ružičasto obojen.
Krasio k’o reku most,
kao cvetak, bumbar gost.

Visoko bi poleteo
i radio šta bi hteo.
Njegov bio čitav svet,
igrom svojom zauzet.

Nad izvorom, nad potokom
svoju senku gled’o okom.
Divio se svom “odelu”,
i boji po celom telu.

Prekidao na tren let,
da poseti lepi cvet.
Krasio ga na tren samo,
da je još tu tek da znamo.

Lepi leptir nije skot,
voleo je svoj život.
Tako kratak kao tren,
ružičasto obojen.

Mali leptir, cveta svat,
nije znao šta je rat.
Živeo je samo tren,
svim bojama obojen.

U životu bio gost,
krasio je reke most.
Već uveče dole pao,
i prašina već postao.

 

Zato slušaj savet moj,

takav je i život tvoj

pa poseti svaki cvet,

da ti život bude lep.

 

Milovan Petrović

–