Ne čekaj me majko moja
na vratima svakog dana
da se vratim kući našoj,
sada mi je dom kafana.
Ne čekaj me i ne tuguj
srce mi je puno rana
pomoći mi neće moći
rujno vino nit’ kafana.
Ne čekaj me otišao sam
da potražim svoju sreću
našao je nigde nisam,
k’o gubitnik doći neću.
Ne čekaj me stara moja
već se za me Bogu moli,
da prebolim ovu tugu,
ti znaš da te tvoj sin voli.
Ne čekaj me majko mila
sad kad me je ostavila
zbog nje slušam pesme tužne,
gudalo mi tugu svira.
Ne čekaj me, ja ću doći
kada ova tuga prođe
kad zalečim srcu rane,
kad proleće opet dođe.
Milovan Petrović
–