Nad tobom oblak nadvio se crni
a ti ko zemlja ispucala, žedna,
raširenih ruku hrliš ka njemu,
na telo ti pada kapljica jedna.
Strasti ti drhtaj, prolazi telom
iz njega nesta čežnja i tuga,
na telo tvoje, vrelo i krhko,
za njom pade kapljica druga.
Crni se oblak još više nadvi
nad tvoje telo, žedno i mlado,
da ova oluja strasti potraje,
zbog koje bi tako umrla rado.
Kišne ti kapi sve brže liju
niz lice, grudi i telo vrelo,
ono se ne buni, likuje srećno,
kiše bi samo još više htelo.
Kad kišni oblak nastavi dalje
i skloni sa tebe svoju senu,
bolni ti šapat usnama prođe;
“On sada traži drugu ženu”.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 84 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.851 пута)