Месец: март 2015.

ŽELEO SAM PESMOM TE OBUĆI – Milovan Petrović

Želeo sam pesmom te obući k’o što niko obuk’o te nije, u haljinu cvetnu izatkanu, od stihova moje poezije.   Želeo sam mastilom i perom dočarati osećanja moja, kad me jutrom sanjivog probudi nežni osmeh, topla ruka tvoja.   Želeo sam i još uvek želim da sve dane u poemu stavim, da opevam sve trenutke … Настави са читањем “ŽELEO SAM PESMOM TE OBUĆI – Milovan Petrović”

Želeo sam pesmom te obući

k’o što niko obuk’o te nije,

u haljinu cvetnu izatkanu,

od stihova moje poezije.

 

Želeo sam mastilom i perom

dočarati osećanja moja,

kad me jutrom sanjivog probudi

nežni osmeh, topla ruka tvoja.

 

Želeo sam i još uvek želim

da sve dane u poemu stavim,

da opevam sve trenutke naše,

k’o boginju pesmom da te slavim.

 

Želeo sam i to moraš znati

naše dane u pesmu da vratim,

sve trenutke iz života našeg

večnim stihom svojim da pozlatim.

 

Želeo sam i još želim jako

opevati tebe nije lako.

Želeo sam zar ti jasno nije,

da te satkam ja od poezije.

 

Milovan Petrović

–

ПОЕТСКО ДРУЖЕЊЕ ПРИЈАТЕЉА И СЕЋАЊЕ НА ДОСИТЕЈА

Дана 28. марта 2015. године у дому пензионера у Шиду одржано је поетско вече стваралаца поезије из Бања Луке, Бјељине, Илинаца, Батроваца, Беркасова, Бачинаца, Лакташа и Шида. Организатор вечери је УДРУЖЕЊЕ ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈА-СРБ, Књижевни клуб “Шид” из Шида. Договорена је узајамна сарадња Књижевног клуба “Јован Дучић” из Бјељине, “Стиховница” из Бања Луке и Књижевног … Настави са читањем “ПОЕТСКО ДРУЖЕЊЕ ПРИЈАТЕЉА И СЕЋАЊЕ НА ДОСИТЕЈА”


Дана 28. марта 2015. године у дому пензионера у Шиду одржано је поетско вече стваралаца поезије из Бања Луке, Бјељине, Илинаца, Батроваца, Беркасова, Бачинаца, Лакташа и Шида. Организатор вечери је УДРУЖЕЊЕ ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈА-СРБ, Књижевни клуб “Шид” из Шида. Договорена је узајамна сарадња Књижевног клуба “Јован Дучић” из Бјељине, “Стиховница” из Бања Луке и Књижевног клуба Шид. Размењени су лепи стихови и одржано је поетско вече у знак на сећање на Доситеја Обрадовића. У припреми је велика књижевна маинфестација која ће окупити све видове уметности наше Општине. У пријатној атмосфери поете из дијаспоре даровале су књиге за Народну Библиотеку “Симеон Пишчевић” у Шиду.
http://www.sidskiportal.net/index.php/prezentacije/knjizevni-klubovi/kk-blagoje-jastrebic-vasica/344-poetsko-druzenje-i-secanje-na-dositeja

http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7810

DSCF4579

DSCF4583

DSCF4584

DSCF4585

DSCF4586

DSCF4591

DSCF4593 Настави са читањем “ПОЕТСКО ДРУЖЕЊЕ ПРИЈАТЕЉА И СЕЋАЊЕ НА ДОСИТЕЈА”

PESMA PTICE SIRIN – Nena Miljanović

    Sad posle tebe Molim se Da mi oproste ptice Što više nemam čim da letim I poezija Što ne umem da pevam   Poslednje raspevano pero Iz krila rajske ptice Sirin u sebi Iščupala sam iz duše I zašiljeno bolom Zabola duboko u srce Da napišem najskuplju ljubavnu o tebi (piše se posle … Настави са читањем “PESMA PTICE SIRIN – Nena Miljanović”

 

 

Sad posle tebe
Molim se
Da mi oproste ptice
Što više nemam čim da letim
I poezija
Što ne umem da pevam

 

Poslednje raspevano pero
Iz krila rajske ptice Sirin u sebi
Iščupala sam iz duše
I zašiljeno bolom
Zabola duboko u srce
Da napišem najskuplju ljubavnu o tebi
(piše se posle ljubavi i plaća dušom )
U nadi
Da je još crvenog mastila u meni
Uzalud
Poslednju kap
Odneo si između stisnutih usana
U ćutanju
Koje je ubilo moju Sirin

 

Sad posle mene
Molim se
Da sam sebi oprostiš
Ono što smo ti oprostili
Moje pesme o tebi i ja:
Moju Ljubav

СЛУГА ПРОЛЕЋА – Миладиновић Сандра

СЛУГА ПРОЛЕЋА Пој птица, то је сам Рај, месечина обасјава крај… Жагор као полен живота… Кошава је и није грехота смејати се гласно… Док ноћ жури у дан, не треба ми сан, јер хоћу да играм као трепераво лишће да се као сврдло окрећем у ритму разигране улице….и процветалих грана…и, да бдим до сањивог јутра, … Настави са читањем “СЛУГА ПРОЛЕЋА – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

СЛУГА ПРОЛЕЋА

Пој птица,
то је сам Рај,
месечина
обасјава крај…
Жагор као полен живота…
Кошава је и није грехота
смејати се гласно…
Док ноћ жури у дан,
не треба ми сан,
јер хоћу да играм
као трепераво лишће
да се као сврдло
окрећем у ритму
разигране улице….и
процветалих грана…и,
да бдим до сањивог јутра,
а онда наставим даље
макар сама…
низ сокаке и поља
кроз градове и села севера у југа…
Бићу срећна, а и боља,
пролећу ћу бити слуга…

(с) Миладиновић Сандра

Круг

Знам да рећи ћеш; Чекам, ево већ читав један Живот корак твојих скитница на мом друму Твој сат иде споро… И свих седам велова ево скинућу да ту Тајну Чекања поделим са Тобом! Знам да рећи ћеш ми; Оседех и боре су мапу изгубљеног дрхтаја на мом лицу уклесале Чекајући да те Дочекам! А, знакови … Настави са читањем “Круг”

Знам да рећи ћеш;
Чекам, ево већ читав један Живот
корак твојих скитница на мом друму
Твој сат иде споро…
И свих седам велова ево скинућу
да ту Тајну Чекања поделим са Тобом!

Знам да рећи ћеш ми;
Оседех и боре су мапу изгубљеног дрхтаја на мом лицу уклесале
Чекајући да те Дочекам!
А, знакови су били ретки
Kао љубав у баченој бомби ван граница времена
а ипак Чекам и Дочекаћу те!

Макар још један рат ишао предамном
Макар још један гроб мој остао отворен
Макар срушили све бране и ограде
и људи се у звери обрели,
Чекам те!!!

Знам да рећи ћеш ми;
Ево сад плетем сам у беспућу овог олињалог и гладног града
све што је остало
све што је претекло и могло се наћи у мени
а да сличи Чекању с почетка
И предем нервне завршетке да Дочекам а да није Сан,
И останем колко толко присебан и нормалан
када те Дочекам да те Препознам!

Утеху су доносили и односили тамјани сећања,
Барут и крици ветрова
расплитали су Маске оних које су Глумиле да њих Чекам
лажирајући светлост своје ноћи жалећи што Њих не чекам
јер падоше и предаше се порнографији ове јаве
Док ја и даље познајући корак твој
Чекам те јер знам да ћеш доћи!

Знам да рећи ћеш ми;
Олујни вапаји затурених клонова у гету не знају за ту Магију Чекања
Они само симулирају Живот који Ја преживех Чекајући Твоју Kомету
Бранећи се од псеудодуха и пимитивизма садашњег света!

Знам да рећи ћеш ми и то;
Kолико је птица злослутница претило да прождере тог Војника Свести
Kад пре огледало ступим да не пљунем
На мемљиви пут руку да не пружим…
И зло у очи да погледам
Па ко псето реп да повијем и у мишију рупу себе скријем
Да останем колко толко нормалан и присебан
Kада Дочекам да те Препознам
И ту патолошку потребу Чекања Тебе
нахраним новим немиром што извире…
И дане бројим
Ноћи кујем
У лагумима тишину тајим
Ћутањем невину стрепњу у недрима гајим
Равницом кад пођеш
Да видим топле стопе твоје
У беоњачама загрљај да спремим
И Дочекам Тебе Чекајући!

Знам да рећи ћеш ми и то;
Kолико је јутара однело гранате садашње свести
Kолико се зора распукло пред очима овим у неповрат
Да Заврши и овај Kруг мог Чекања Тебе!!!

U zamci čekanja – Nenad Đekić

Osmehom vedrim tugu skriva da ljudi u njoj ne vide jad, da se ne slade nevoljom njenom i pričaju kako je nesrećna sad.   Od sveta ona u snove beži i oko njih diže visoki zid, kao da teške  grehe skriva, kao da je, od nečega stid.   Ona kroz život korača sama, sa nadom … Настави са читањем “U zamci čekanja – Nenad Đekić”

Osmehom vedrim tugu skriva

da ljudi u njoj ne vide jad,

da se ne slade nevoljom njenom

i pričaju kako je nesrećna sad.

 

Od sveta ona u snove beži

i oko njih diže visoki zid,

kao da teške  grehe skriva,

kao da je, od nečega stid.

 

Ona kroz život korača sama,

sa nadom da će nekog pronaći,

nekoga ko će samo da je voli

i da joj noći učini kraćim.

 

Često u sobi sama sedi

i čeka svoga princa iz bajke,

što samo  postoji  u nestvarnoj priči

koju su deci izmišljale majke.

 

I  vene tako iz dana u dan,

u  snovima lažnim što život ih zove,

veruje da će bolji dani doći

a godine mlade u nepovrat plove.

 

Jednoga dana život će proći,

i kosa plava postaće bela,

zelene oči postaće mutne,

shvatiće tada,  da je uzalud svela.

МЛАД МЕСЕЦ – Миладиновић Сандра

МЛАД МЕСЕЦ И млад се месец овом улицом, у очи таме загледао, косе јој црне срмом мрсио, љубио нежне груди лагано… Спустио се до изворишта, па јата птица пробудио, потом је посред вољеног лица, пупољак пролећа зарудео… И занео се као свако вољен, што воли својом душом свом, заборавио да свиће јутро, долази растанак са … Настави са читањем “МЛАД МЕСЕЦ – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

МЛАД МЕСЕЦ

И млад се месец
овом улицом,
у очи таме загледао,
косе јој црне срмом мрсио,
љубио нежне груди лагано…
Спустио се до изворишта,
па јата птица пробудио,
потом је посред вољеног лица,
пупољак пролећа зарудео…
И занео се као свако вољен,
што воли својом душом свом,
заборавио да свиће јутро,
долази растанак са вољеном…
И први освит ружичасти,
када роса кану јој посред браде,
зашкрипа капија и корак нем
с’мирисом лаванде се искраде…
Тек тако нестадоше за оном косом,
он у кочијама јури за њом,
дуге јој ноге голе и босе,
хитају право дому свом…

(с) Миладиновић Сандра

EVIN PSALM – Nena Miljanović

Prstenuj me Srcem i vlatima trave Sam ih spleti u poljima Bez reči i svedoka Venčaj me vetrom za svoju dušu Pod Suncem Između trave i tebe samo Svemir Između tebe i mene samo Ljubav Bez potpisa i overe Neka nas overi život Dok trajemo kao trava: I gažena ostaje zelena I kad nas izgazi … Настави са читањем “EVIN PSALM – Nena Miljanović”

Prstenuj me
Srcem i vlatima trave
Sam ih spleti u poljima
Bez reči i svedoka
Venčaj me vetrom za svoju dušu
Pod Suncem
Između trave i tebe samo Svemir
Između tebe i mene samo Ljubav
Bez potpisa i overe
Neka nas overi život
Dok trajemo kao trava:
I gažena ostaje zelena
I kad nas izgazi život volećemo se
Bez zakletvi i velikih reči o večnosti
Dragi
Ništa
Ništa mi ne nudi što će nas okovati
Ni neraskidivost braka
Ni sitost hleba (i života)
Ni sigurnost zidina doma
Gladnu ljubavi
U šume tišine me povedi i nahrani
Pronađi
Divlje kupine tamne kao tvoje oči
Golu kao istina
Ogrni me tvojim pogledima
Oblake svuci da me usnulu u tebi pokriješ
I nebo nam razapni za krov i dom :
Jedini je koji se ne ruši
Jer temelj mu je tvoje srce
Tu
Neka ti budem Eva
Samo to i ništa više
Samo prva Žena
Prvom Muškarcu…

САМО НА ТРЕН – Миладиновић Сандра

САМО НА ТРЕН Oтпој ми песму што чуо није још нико на овом белом свету, нахрани моје илузије, погоди стрелом сањиву мету…. Пробуди ме рајским стихом, не, није важно, што је лаж, као стари просјак што уздише, шапће ми душе ожиљак…. Занеси ме ко палму југо, заварај паучином траг, и буди варалица знана, чија стопала … Настави са читањем “САМО НА ТРЕН – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

САМО НА ТРЕН

Oтпој ми песму што чуо није
још нико на овом белом свету,
нахрани моје илузије,
погоди стрелом сањиву мету….

Пробуди ме рајским стихом,
не, није важно, што је лаж,
као стари просјак што уздише,
шапће ми душе ожиљак….

Занеси ме ко палму југо,
заварај паучином траг,
и буди варалица знана,
чија стопала познају мој саг….

Са тобом у земљи чуда поново,
још једном за живота барем,
летећу као птица заносна,
за фатаморганом над твојим морем…
САМО НА ТРЕН….
© Миладиновић Сандра

КАО НЕКАДА – Миладиновић Сандра

КАО НЕКАДА Ћутим јер мислим неће знати, какве ме боли сада муче, али све муке узалуд су, срце јој убрзано туче… Кријем јер мислим неће чути како ми сузе на јастук лију, -Како си дете, целу ноћ сањам неког опасног пустахију?!- Смејем се јер мислим завараћу, ту брижну душу навек младу, руку ми стегне изнанада … Настави са читањем “КАО НЕКАДА – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

КАО НЕКАДА

Ћутим јер мислим неће знати,
какве ме боли сада муче,
али све муке узалуд су,
срце јој убрзано туче…

Кријем јер мислим неће чути
како ми сузе на јастук лију,
-Како си дете, целу ноћ сањам
неког опасног пустахију?!-

Смејем се јер мислим завараћу,
ту брижну душу навек младу,
руку ми стегне изнанада
гледа ме са осмехом у трагу…

Певам и мислим повероваће,
веселом гласу што се ори,
-Погледај руже испред куће,
иза леђа ми проговори!-

Ех моја мати, што навек чекаш
у сенци старог јоргована,
бодриш када падам док тајно плачеш,
недаш да престанем да се надам…

Има ли те у облацима,
ил сунцу што шара мојим лицем,
жубору реке ил крошњи липа,
међ пролазницима ове улице…?!

Има ли те у овој песми,
стиховима који ме лече?
Има ли те у овом граду,
руменилу што зна да шара вече…?

Има ли те мађу зваздама,
јутру што уздахом ме буди?
Жива ми буди најмилија,
нежно ме привиј уз своје груди….
Као некада ….

(с) Миладиновић Сандра