Želeo sam pesmom te obući
k’o što niko obuk’o te nije,
u haljinu cvetnu izatkanu,
od stihova moje poezije.
Želeo sam mastilom i perom
dočarati osećanja moja,
kad me jutrom sanjivog probudi
nežni osmeh, topla ruka tvoja.
Želeo sam i još uvek želim
da sve dane u poemu stavim,
da opevam sve trenutke naše,
k’o boginju pesmom da te slavim.
Želeo sam i to moraš znati
naše dane u pesmu da vratim,
sve trenutke iz života našeg
večnim stihom svojim da pozlatim.
Želeo sam i još želim jako
opevati tebe nije lako.
Želeo sam zar ti jasno nije,
da te satkam ja od poezije.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 27 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.278.879 пута)