Дан: 2. март 2015.

Pesme Nedelje februara 2015.bira Lepa Simic

ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – ЈовДраг Ех, кад бих опет заплакати мого, Па да чемер суза, опере ми лице, За сву рђу оних који туђе краду, А оком не трепну, већ подигну браду. Проклетство богатства вешто маском крију, Испод златног ланца душе грехе вију, А онда се бездушно са три прста крсте, Да би … Настави са читањем “Pesme Nedelje februara 2015.bira Lepa Simic”

ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – ЈовДраг

Ех, кад бих опет заплакати мого,
Па да чемер суза, опере ми лице,
За сву рђу оних који туђе краду,
А оком не трепну, већ подигну браду.

Проклетство богатства вешто маском крију,
Испод златног ланца душе грехе вију,
А онда се бездушно са три прста крсте,
Да би опет стали у верничке врсте.

Зар грамзивој руци да је допуштено,
И кад грехе “плати” све је опроштено,
Па је опет верник племенитог кова,
Искупљење прошло, иде се изнова.

Само сиромаху нико не опрашта,
Увек мора дати и што имао није,
А сломљену кичму, жуљевите руке,
Мора да прећути , мора да сакрије.

У земљи „срећника“ где гробља шарене,
Ко у песми старој што о гробљу поје,
Ту где мртви плачу за живима својим,
Опет све шарени и свега се бојим.

А правда је спора, некад предалека,
Тек у неко време некога сачека,
Као да су и њој обoлeле руке,
Да исправља Дрину, лечи људске муке.

Ех, када бих опет заплакати мого,
И да река суза све прљаво спере,
Па да руке човека вреднују по раду,
А не по “умећу” кад народно украду.

ЈовДраг

 

 

 

Oduvek si znala ko je on – Milica Miladinović

Čemu te suze, čemu ta bol,

oduvek si znala ko je on.

Čemu te suze, čemu taj strah,

boli, znam, gubiš dah.

Gledaš ga, drhtiš, čekaš, nadaš se,

takav je on, sa tim pomiri se.

Znaš, a opet boli te, ubija,

sa tim čovekom sve je lutrija.

Nikad sigurna nisi, 

zašto pored njega ti si.

Šta god da uradiš, ne vredi,

pred njim svaka tvoja slabost pobledi.

Budeš jaka, foliraš samu sebe,

voli taj sve, al’  ne i tebe..

Čemu te suze, čemu taj bol,

oduvek si znala ko je on.

 

 

Raspadnik #006 Miloš Ristić

Рекао сам сто пута себи да мрзим да пишем стихове

Марширајући егом по папиру

Уживајући у немирноме миру

Избацујући отиске ерективно

Губећи године ефективно

Док горе десни желудац дрма

Понекад мислим да је ово што живимо обична крма

Која се деље мало по мало

Јело по јело пило по пило

Ристић Милош је књижевник који пише о ономе што мора

да буде и о ономе што није било

 

TALOG PAMĆENJA milka vukić vujnović

Snježne pahulje grebu izgubljene…

Cvrčak se uzdiže na noge,

U tananoj haljini

Ruglo je zimskoj idili….

Utrni vjetre,

Spusti ledene poluge,

Noć je dan siromaha…

Reflektor voli moćnika….

.

Svanuće jutro

Iz navike…

Preskočimo proljeće…

Kalendar juli doneće…

Ljudi više nisu ljudi

Egom lice obojiše,

Jahtom  oči popuniše…

.

Cvrčak neće drečati,

Svi će mirno spavati…

Talog  pamćenja

Halicunacijom metastazira..

Al koga za to briga…?!

 

 

MIRIS LIPE NA BALKANU -ciklus BALKANIKE

Veliš da ti pričam o sebi Kako se sećam i osećam Oćeš venac o meni ko Petrijin E lepa moja pesnikinjo Nije moj život za tvoju pesmu Nema tu šta da se kaže lepo Pa da mi se neko obraduje kad čita Nema bogzna šta ni tužnog Da bi se neko nada mnom zaplako Tako … Настави са читањем “MIRIS LIPE NA BALKANU -ciklus BALKANIKE”

Veliš da ti pričam o sebi
Kako se sećam i osećam
Oćeš venac o meni ko Petrijin
E lepa moja pesnikinjo
Nije moj život za tvoju pesmu
Nema tu šta da se kaže lepo
Pa da mi se neko obraduje kad čita
Nema bogzna šta ni tužnog
Da bi se neko nada mnom zaplako
Tako
Običan život žene na Balkanu…

…Dan za danom svanjava i prolazi
I ni jedan da kažem moj
Od kad sam se udala i decu izrodila
Zaboravila sam na se
Da nije nji’ da su rasli
Ne bi ni prenetila da starim i sedim
Nije se imalo kad gledati na se u ogledalu
Gledalo se u kuću i decu
Ko ker vezana za pleme i sleme
I da me ko odrešio ne bi umela drukčije
Ta nisam ja pseto brez gose
Precrkla bi ako ne bi trebala nikome
Vako kako ne trebam sebi
Vaka ko iskopnio bostan
Kad gledaš spolja ima ga
A kad rasečeš šuplje
Nigde crvenog srca

Pesnikinjo moja
Ne gledaj me tako i ne žali me
I ne pitaj me da l’ i za čim žalim
Na priliku za mlados’ i ljubav
Davno sam ja sebe u sebi saranila
I nikad se ne bi ničeg setila
Da nije u junu one mesečine i uštapa
Kad mesec izgreje poviše lipe ucvale pred kućom
I šare na njemu se ocrtale ko ljucko lice
A ja ne spavam umorna nego ga gledim
I sve ga ljubim očima
A na dušu mi se svali sav moj život
Pa davi ko da mi je ko stenu navalio na prsa
Ej kako jekćem i naričem tad u sebi
Ko za meitom božemeprosti
A avaz ne puštam
Da ne probudim onog što diše i spava uza me
I ja vek disa’ uz njega
A nije onaj na kog me mesec podseća
Saranjen sa mnom u meni
Tad da mi je da me prekine miris lipe
Da me nema i da me nikad nije ni bilo
Za ovaj uveli venac o meni…

Nena Miljanović

Mrzim sve u vezi nas, Milica Miladinović

Uzimam tvoju ruku, tako je nežna, hladna. Tako mi trebaš, tvoje ljubavi sam gladna. U mislima si mi, ne volim kad na tebe mislim, ne volim kad čujem tvoj glas, ne volim ništa u vezi nas. Ali uvek kad si mi blizu, topim se kao led, ne mogu sa izbegnem nemirni pogled. Oo, zašto uvek … Настави са читањем “Mrzim sve u vezi nas, Milica Miladinović”

Uzimam tvoju ruku,
tako je nežna, hladna.
Tako mi trebaš,
tvoje ljubavi sam gladna.

U mislima si mi,
ne volim kad na tebe mislim,
ne volim kad čujem tvoj glas,
ne volim ništa u vezi nas.

Ali uvek kad si mi blizu,
topim se kao led,
ne mogu sa izbegnem
nemirni pogled.

Oo, zašto uvek meni dodješ
taman kad te prebolim.
Sretnemo se kad god prodješ,
I podsetiš me da jos te volim.

Oo,zasto sam uopšte
sa tobom bila,
šta mi je doneo dodir tvoj,
Odbacio si me i ja sam
slomila krila,
umesto da si zaštitnik moj.

Uzimam tvoju ruku,
čujem tvoj glas,
topim se kao led,
a mrzim sve u vezi nas.

Oduvek si znala ko je on – Milica Miladinović

Čemu te suze, čemu ta bol, oduvek si znala ko je on. Čemu te suze, čemu taj strah, boli, znam, gubiš dah. Gledaš ga, drhtiš, čekaš, nadaš se, takav je on, sa tim pomiri se. Znaš, a opet boli te, ubija, sa tim čovekom sve je lutrija. Nikad sigurna nisi,  zašto pored njega ti si. … Настави са читањем “Oduvek si znala ko je on – Milica Miladinović”

Čemu te suze, čemu ta bol,

oduvek si znala ko je on.

Čemu te suze, čemu taj strah,

boli, znam, gubiš dah.

Gledaš ga, drhtiš, čekaš, nadaš se,

takav je on, sa tim pomiri se.

Znaš, a opet boli te, ubija,

sa tim čovekom sve je lutrija.

Nikad sigurna nisi, 

zašto pored njega ti si.

Šta god da uradiš, ne vredi,

pred njim svaka tvoja slabost pobledi.

Budeš jaka, foliraš samu sebe,

voli taj sve, al’  ne i tebe..

Čemu te suze, čemu taj bol,

oduvek si znala ko je on.

TALOG PAMĆENJA milka vukić vujnović

. Snježne pahulje grebu izgubljene… Cvrčak se uzdiže na noge, U tananoj haljini Ruglo je zimskoj idili…. Utrni vjetre, Spusti ledene poluge, Noć je dan siromaha… Reflektor voli moćnika…. . Svanuće jutro Iz navike… Preskočimo proljeće… Kalendar juli doneće… Ljudi više nisu ljudi Egom lice obojiše, Jahtom  oči popuniše… . Cvrčak neće drečati, Svi će … Настави са читањем “TALOG PAMĆENJA milka vukić vujnović”

.

Snježne pahulje grebu izgubljene…

Cvrčak se uzdiže na noge,

U tananoj haljini

Ruglo je zimskoj idili….

Utrni vjetre,

Spusti ledene poluge,

Noć je dan siromaha…

Reflektor voli moćnika….

.

Svanuće jutro

Iz navike…

Preskočimo proljeće…

Kalendar juli doneće…

Ljudi više nisu ljudi

Egom lice obojiše,

Jahtom  oči popuniše…

.

Cvrčak neće drečati,

Svi će mirno spavati…

Talog  pamćenja

Halicunacijom metastazira..

Al koga za to briga…?!