Дан: 29. март 2015.

*** Radenko Nastić

Krvoliptajem nedostupno sazri. Doziv u noćnoj grimasi       Korenjem ukoreni se. Prostorom prozreh zenica tamu, Daljinama zaćutah Likom da usnim te spokojan. Gorko,o Tvorče,beljenje neumitno. Zaiskah bekstvom .         Tugom zaiskah. Odjeci mrtvi….. Ni ptica,raskošna dragost, Ni cvet.Ne otkri. Nečitkost,o Tvorče,nečitkost Bolno dotiče. Jutrom zapamćena nevinost O kuda?Kuda se stiče?

Krvoliptajem nedostupno sazri.
Doziv u noćnoj grimasi
      Korenjem ukoreni se.
Prostorom prozreh zenica tamu,
Daljinama zaćutah
Likom da usnim te spokojan.
Gorko,o Tvorče,beljenje neumitno.
Zaiskah bekstvom .
        Tugom zaiskah.
Odjeci mrtvi…..
Ni ptica,raskošna dragost,
Ni cvet.Ne otkri.
Nečitkost,o Tvorče,nečitkost
Bolno dotiče.
Jutrom zapamćena nevinost
O kuda?Kuda se stiče?

U TVOJE RJEČI… ~milka vukić vujnović

~ljubav za Ljubav~ . U tvoje rječi se nastanila Njima se kalemila, … Vazduhom ljubav odašiljala Blagodatnu istinu prema srcu blokirala. . Vjetrovi mjenjaju smjerove Neljudi životna obećanja… Ne odstupi od tebe nikada, U tvoje rječi se uklesala. . Izgubi životne puteve, poleti u visine, Vrijeme ti umu vrata uma otvara… Suzna naricaljka više nema dometa. … Настави са читањем “U TVOJE RJEČI… ~milka vukić vujnović”

~ljubav za Ljubav~

.

U tvoje rječi se nastanila

Njima se kalemila,

…

Vazduhom ljubav odašiljala

Blagodatnu istinu prema srcu blokirala.

.

Vjetrovi mjenjaju smjerove

Neljudi životna obećanja…

Ne odstupi od tebe nikada,

U tvoje rječi se uklesala.

.

Izgubi životne puteve, poleti u visine,

Vrijeme ti umu vrata uma otvara…

Suzna naricaljka više nema dometa.

Vječna joj pamjat, vjecna pamjat…

A tebi, bol i muka.

Jutarnja scena Aleksandar Knežević

Izgled oslikava rečima, crta kakvu kosu ima. Nevažna je figura, što se tiče mene, kako je diva jutarnje scene? Svetlost rasplinjava na krake, svitanju je udhnula zrak, razbija tmurne oblake nestao je mrak. Rane sate lovi žale se petlovi, kuda ide svet ludi zvezda ih budi.

Izgled oslikava rečima,
crta kakvu kosu ima.
Nevažna je figura,
što se tiče mene,
kako je diva
jutarnje scene?

Svetlost rasplinjava na krake,
svitanju je udhnula zrak,
razbija tmurne oblake
nestao je mrak.

Rane sate lovi
žale se petlovi,
kuda ide svet ludi
zvezda ih budi.

ŽELEO SAM PESMOM TE OBUĆI – Milovan Petrović

Želeo sam pesmom te obući k’o što niko obuk’o te nije, u haljinu cvetnu izatkanu, od stihova moje poezije.   Želeo sam mastilom i perom dočarati osećanja moja, kad me jutrom sanjivog probudi nežni osmeh, topla ruka tvoja.   Želeo sam i još uvek želim da sve dane u poemu stavim, da opevam sve trenutke … Настави са читањем “ŽELEO SAM PESMOM TE OBUĆI – Milovan Petrović”

Želeo sam pesmom te obući

k’o što niko obuk’o te nije,

u haljinu cvetnu izatkanu,

od stihova moje poezije.

 

Želeo sam mastilom i perom

dočarati osećanja moja,

kad me jutrom sanjivog probudi

nežni osmeh, topla ruka tvoja.

 

Želeo sam i još uvek želim

da sve dane u poemu stavim,

da opevam sve trenutke naše,

k’o boginju pesmom da te slavim.

 

Želeo sam i to moraš znati

naše dane u pesmu da vratim,

sve trenutke iz života našeg

večnim stihom svojim da pozlatim.

 

Želeo sam i još želim jako

opevati tebe nije lako.

Želeo sam zar ti jasno nije,

da te satkam ja od poezije.

 

Milovan Petrović

–