TEMELJ SE OTKIDA milka vukić vujnović

‚‚ljubav za ljubav” . Na kolotečini putanje Moljci su uvijek moljci… Uzbrane trešnje se kvare… Čokoladom usne slade… . Pored sove i stršljena Nema opuštanja… Nemaš nigdje nikoga… Vrtlog uzeto ne vraća. . Zaboravi rodno dvorište… Nezarasle rane nek krvare…. Miniraj temelje svih nadanja Poplava je suzom sve odnijela. .

‚‚ljubav za ljubav”

.

Na kolotečini putanje

Moljci su uvijek moljci…

Uzbrane trešnje se kvare…

Čokoladom usne slade…

.

Pored sove i stršljena

Nema opuštanja…

Nemaš nigdje nikoga…

Vrtlog uzeto ne vraća.

.

Zaboravi rodno dvorište…

Nezarasle rane nek krvare….

Miniraj temelje svih nadanja

Poplava je suzom sve odnijela.

.

ВОЉЕНЕ ОЧИ – Миладиновић Сандра

ВОЉЕНЕ ОЧИ Ова равница ветровита је и болна, јер јужно су очи моје и срце без спокоја…. Бог даде мајци да грли чедо што живот му даде и наду заредом… Путеви ови вијугави, што се у магли зову огњиштем, радују, али и прже варницама, што лете као зрна над правим бојиштем… Једно те погоди у … Настави са читањем “ВОЉЕНЕ ОЧИ – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1412446823

ВОЉЕНЕ ОЧИ

Ова равница
ветровита је и болна,
јер јужно су очи моје
и срце без спокоја….

Бог даде мајци
да грли чедо
што живот му даде
и наду заредом…

Путеви ови вијугави,
што се у магли зову огњиштем,
радују, али и прже варницама,
што лете као зрна
над правим бојиштем…

Једно те погоди у око,
друго у руку, треће сред срца
за навек те рани,
а тражиш само
ту мирну луку
да душу ти смири
и каже….
СТАНИ!

Вољене очи
боје кестена
заувек сам ваша!
(с) Миладиновић Сандра

ПОСВЕЋЕНО МОЈОЈ ВОЉЕНОЈ ДУШИ,
СИНУ ДУШАНУ

СУТРА…. – Миладиновић Сандра

СУТРА…. Светла града сијају, поноћ је нема… Песму моје душе руше предрасуде… дивљакуше, доконе до бесвести… Где си несвести?! Штикле и прамичак месеца у оку заједно цупкају под кишом која почиње да роси… И она пркоси? Безазлено купање савести у таласима ноћи, и израњање осмеха у плими јутра… ОПЕТ ОНО НОВО СУТРА! (с) Миладиновић Сандра

1451334974pizapw1408125284

СУТРА….

Светла града сијају,
поноћ је нема…
Песму моје душе
руше предрасуде…
дивљакуше,
доконе до бесвести…
Где си несвести?!
Штикле и
прамичак месеца у оку
заједно цупкају
под кишом која
почиње да роси…
И она пркоси?
Безазлено купање савести
у таласима ноћи,
и израњање осмеха
у плими јутра…
ОПЕТ ОНО НОВО СУТРА!
(с) Миладиновић Сандра