Добродошли!
‚‚ljubav za Ljubav” . Protresa inventura kuću beyumnog uma… Ponovo zbraja, množi, dijeli, oduzima … Godine namnožiše oksidnu hrđu… Ložišta slomljena od čekanja… . Kuća uma osta zalotana, Promaja ju je prehladila, Nemoguće su sve opcije Nema bivše domovine…. . Mogu li razmišljanja promjeniti ‚‚danas”, Zaboraviti sebe u sebi… Kuća uma se odupire, Spaljeni leptiri … Настави са читањем “KUĆA UMA milka vukić vujnović”
‚‚ljubav za Ljubav”
.
Protresa inventura kuću beyumnog uma…
Ponovo zbraja, množi, dijeli, oduzima …
Godine namnožiše oksidnu hrđu…
Ložišta slomljena od čekanja…
.
Kuća uma osta zalotana,
Promaja ju je prehladila,
Nemoguće su sve opcije
Nema bivše domovine….
.
Mogu li razmišljanja promjeniti ‚‚danas”,
Zaboraviti sebe u sebi…
Kuća uma se odupire,
Spaljeni leptiri su upokojeni.
Sve oko mene je zid i crno belo odelo, odvojim reč tišinom, jos samo srce da spakujem i polazim, u ovo vreme sadim baladu, balada vene, kao i sve u mome gradu …. Srušite zid ja umem da volim, srušite zid kad Vas molim, zid u glavi , zid do mene, kineski zid, moj … Настави са читањем “Zid – Aleksandar Kavaja”
Sve oko mene je zid i crno belo odelo,
odvojim reč tišinom,
jos samo srce da spakujem i polazim,
u ovo vreme sadim baladu,
balada vene,
kao i sve u mome gradu ….
Srušite zid ja umem da volim,
srušite zid kad Vas molim,
zid u glavi , zid do mene,
kineski zid,
moj život i sve moje uspomene ….
Zid ću zaliti mamurluk će se roditi,
ipak se ljutim
a znam sebi ću oprostiti,
jer mene zidovi dele od tebe,
umem da volim,
ali ne umem sebe.
Zid za dvoje, u sobi sam,
kako da podelim suštinu,
srušite zid meni svet ne dostaje,
jos ga nisam pronašao u vinu,
ćutaću kao da ne čujem,
videću kao da ne umem,
srušite zid da Vas razumem !
Stanite platiću , razumite vratiću,
samo mi srušite zid,
zid do svega što sam voleo,
kada me ne bude postaviće novi zid,
a ja ni ovaj nisam preboleo.
Želeo sam da ti ruku pružim da te vodim kroz život i vreme, žurila si negde svojim putem i kraj njega ti ostavi mene. Žurila si i u toj brzini, ti ne vide u oku mi tugu, mahnula si samo mi veselo, mahnula mi kao starom drugu. Ostao sam da gledam za tobom, … Настави са читањем “ŽELEO SAM DA TI RUKU PRUŽIM – Milovan Petrović”
Želeo sam da ti ruku pružim
da te vodim kroz život i vreme,
žurila si negde svojim putem
i kraj njega ti ostavi mene.
Žurila si i u toj brzini,
ti ne vide u oku mi tugu,
mahnula si samo mi veselo,
mahnula mi kao starom drugu.
Ostao sam da gledam za tobom,
gorčina mi tad zarazi vene,
nisi znala da sa sobom nosiš
moje snove, a i deo mene.
Nisi znala, a ja ti ne rekoh,
sad se kajem, to je greška moja,
da drugarstvo sa tobom ne želim
već da želim da si ljubav moja.
Nisi znala, a reći ti neću,
sad ne mogu takav podlac biti,
možda tamo negde ti si srećna,
pa ne želim sreću ti kvariti.
Ja ću dalje lutati po putu
… tvog odlaska … snevati o nama,
a gorčina živeće u duši
i teći će u mojim venama.
Milovan Petrović
–
Razlij se,preblaga,krvotokom šuma Otisni se ,premudra,rosom polja Spusti se ponorom okrutnog uma U carstvo tame i nespokoja. Prozbori,milosna,jezikom praštanja U ime odbačenih istina Što ćute na usni raspetog Boga U ime Novozavetnog hleba i vina. Porodi,Rodiljo,hodočašće u srcu I blagost suze u oku Da sazna gordost odbegla Nevinost zore i Sunca na istoku.
Razlij se,preblaga,krvotokom šuma
Otisni se ,premudra,rosom polja
Spusti se ponorom okrutnog uma
U carstvo tame i nespokoja.
Prozbori,milosna,jezikom praštanja
U ime odbačenih istina
Što ćute na usni raspetog Boga
U ime Novozavetnog hleba i vina.
Porodi,Rodiljo,hodočašće u srcu
I blagost suze u oku
Da sazna gordost odbegla
Nevinost zore i Sunca na istoku.
Ja još lutam ulicama grada još me na to tera luda nada, sve misleći da ću jednom moći ugledati te drage mi oči. Ja još lutam, ne pitajte zašto sve što želim odnela je tada, al’ u meni ipak osta nešto, osta ljubav i ta luda nada. Još me prate stari muzičari u … Настави са читањем “JOŠ ME NADA … TO LUDILO VODI – Milovan Petrović”
Ja još lutam ulicama grada
još me na to tera luda nada,
sve misleći da ću jednom moći
ugledati te drage mi oči.
Ja još lutam, ne pitajte zašto
sve što želim odnela je tada,
al’ u meni ipak osta nešto,
osta ljubav i ta luda nada.
Još me prate stari muzičari
u sred noći iz iste kafane
još me boli još se s tugom borim,
još mi nisu zacelile rane.
Još me miris na tebe podseća
tihe noći što se nad grad spušta
još te želim kao prvog dana
Zamisli se,… pa gdeće ti duša.
Još me nada,… to ludilo vodi
ulicama ovog starog grada
sve umire gasi se polako
sve umire al’ ostaje nada.
Još ja lutam moj voljeni grade
ulicama i kad kiša pada
sve umrlo odavno u meni
sve umrlo, ali živi nada.
Milovan Petrović
–
Pogled joj luta ko nekog da traži, ko nožem seče te tamne sene, ta divna žena tugu skriva, ali je izdaju tužne oči njene. U grudima srce snažno joj lupa, ko mala srna ka njemu beži, damarom svakim grudi joj steže, svaki joj uzdah čini sve težim. U mislima lik njegov vidi samo, … Настави са читањем “Pesma nesrećno zaljubljenoj ženi – Nenad Đekić”
Pogled joj luta ko nekog da traži,
ko nožem seče te tamne sene,
ta divna žena tugu skriva,
ali je izdaju tužne oči njene.
U grudima srce snažno joj lupa,
ko mala srna ka njemu beži,
damarom svakim grudi joj steže,
svaki joj uzdah čini sve težim.
U mislima lik njegov vidi samo,
to lice po sobi oko nje šeta,
i ništa ne vidi, ništa ne čuje,
to lice je sada centar njenog sveta.
A ruke male lagano drhte,
izgleda da ih ka nekom pruža,
kao da bere najlepše cveće,
al’ samo hvata trnje od ruža.
. Kada gordost razum uma pomrači Urade se mnoga nepromišljena dijela…. Greške koje sagledavanje otklanja Umne oči otvaramo…. Vreme se nevraća unatrag nikada, Posramljene greške menjaju tok radnje i doživljaja… Gorak ukus u duši caruje. Sami se sobom kidamo Oprostaj molimo…. Oprašta Gospod, oprosti i ti… S prosvetljenim grijehom tesko je živjeti. Oprosti, živi život … Настави са читањем “OPROSTI milka vukic vujnovic”
.
Kada gordost razum uma pomrači
Urade se mnoga nepromišljena dijela….
Greške koje sagledavanje otklanja
Umne oči otvaramo….
Vreme se nevraća unatrag nikada,
Posramljene greške menjaju tok radnje i doživljaja…
Gorak ukus u duši caruje.
Sami se sobom kidamo
Oprostaj molimo….
Oprašta Gospod, oprosti i ti…
S prosvetljenim grijehom tesko je živjeti.
Oprosti, živi život svoj…
Grijeh moj, dželat je moj.
.
”nada” . Predalek je dan do rodna kraja… A tamo ognjišta nema, Krkljaju me sećanja bolna, Tišinom gledaju me Roditelji moji usnuli, Tišinom i osmehom… Sestra moja, sijajućom srećom Žedj mi blaži, Čak i kad suzama Krov nepostojeći glanca… Muke se jedva tegle Dok tuga silna srce mi davi. Tišinom me gledaju Kroz ogledalo moje … Настави са читањем “TISINOM ME GLEDAJU milka vukic vujnovic”
”nada”
.
Predalek je dan do rodna kraja…
A tamo ognjišta nema,
Krkljaju me sećanja bolna,
Tišinom gledaju me
Roditelji moji usnuli,
Tišinom i osmehom…
Sestra moja, sijajućom srećom
Žedj mi blaži,
Čak i kad suzama
Krov nepostojeći glanca…
Muke se jedva tegle
Dok tuga silna srce mi davi.
Tišinom me gledaju
Kroz ogledalo moje sobe,
kroz dušu i …
Razumevanjem leče me.
Šumi more vetrovi nas nose za nas dobra baš je luka svaka, mi plovimo morima života punim jedrom našeg jedrenjaka. Šumi more talasi ljuljaju našu lađu kroz život i vreme, vetar dobar sve dalje nas nosi, nosi tebe a sa tobom mene. Šumi more obala daleko ta daljina strahove ne stvara, ja znam … Настави са читањем “ŠUMI MORE – Milovan Petrović”
Šumi more vetrovi nas nose
za nas dobra baš je luka svaka,
mi plovimo morima života
punim jedrom našeg jedrenjaka.
Šumi more talasi ljuljaju
našu lađu kroz život i vreme,
vetar dobar sve dalje nas nosi,
nosi tebe a sa tobom mene.
Šumi more obala daleko
ta daljina strahove ne stvara,
ja znam da će lađa cilju stići
u rukama dobrog kormilara.
Šumi more talasi se pene,
nad lađom su galebovi beli,
ispunismo sve životne snove
što smo davno u mladosti hteli.
Šumi more mi plovimo dalje,
zašto ne bi, kad nam dobro ide,
zaploviće i drugi za nama
kad nam osmeh na licima vide.
Šumi more ti ponosna stojiš,
za kormilom našeg jedrenjaka,
ja kapetan ali ti verujem
odluka je tvoja dobra svaka.
Šumi more i šumiće dugo,
kroz godine i mnoge vekove,
zaplovite i vi svojom barkom,
ispunite mladalačke snove.
Milovan Petrović
–