Дан: 5. фебруар 2015.

*** Radenko Nastić

Razlij se,preblaga,krvotokom šuma Otisni se ,premudra,rosom polja Spusti se ponorom okrutnog uma U carstvo tame i nespokoja. Prozbori,milosna,jezikom praštanja U ime odbačenih istina Što ćute na usni raspetog Boga U ime Novozavetnog hleba i vina. Porodi,Rodiljo,hodočašće u srcu I blagost suze u oku Da sazna gordost odbegla Nevinost zore i Sunca na istoku.

Razlij se,preblaga,krvotokom šuma
Otisni se ,premudra,rosom polja
Spusti se ponorom okrutnog uma
U carstvo tame i nespokoja.

Prozbori,milosna,jezikom praštanja
U ime odbačenih istina
Što ćute na usni raspetog Boga
U ime Novozavetnog hleba i vina.

Porodi,Rodiljo,hodočašće u srcu
I blagost suze u oku
Da sazna gordost odbegla
Nevinost zore i Sunca na istoku.

JOŠ ME NADA … TO LUDILO VODI – Milovan Petrović

Ja još lutam ulicama grada još me na to tera luda nada, sve misleći da ću jednom moći ugledati te drage mi oči.   Ja još lutam, ne pitajte zašto sve što želim odnela je tada, al’ u meni ipak osta nešto, osta ljubav i ta luda nada.   Još me prate stari muzičari u … Настави са читањем “JOŠ ME NADA … TO LUDILO VODI – Milovan Petrović”

Ja još lutam ulicama grada

još me na to tera luda nada,

sve misleći da ću jednom moći

ugledati te drage mi oči.

 

Ja još lutam, ne pitajte zašto

sve što želim odnela je tada,

al’ u meni ipak osta nešto,

osta ljubav i ta luda nada.

 

Još me prate stari muzičari

u sred noći iz iste kafane

još me boli još se s tugom borim,

još mi nisu zacelile rane.

 

Još me miris na tebe podseća

tihe noći što se nad grad spušta

još te želim kao prvog dana

Zamisli se,… pa gdeće ti duša.

 

Još me nada,… to ludilo vodi

ulicama ovog starog grada

sve umire gasi se polako

sve umire al’ ostaje nada.

 

Još ja lutam moj voljeni grade

ulicama i kad kiša pada

sve umrlo odavno u meni

sve umrlo, ali živi nada.

 

Milovan Petrović

–