Voljena moja zašto me tražiš
sad kad me nema više,
kada su davno tragove moje
isprale jesenje kiše.
voljena moja zašto u vetru
još uvek čuješ mi ime,
zašto ti leta topla i svetla
zauvek postaše zime.
Ja želim da živiš naše snove,
da živiš za tebe i mene,
ne želim da oči ti suze kriju
da tuga teče ti kroz vene.
Za mene samo ponekad uzberi
crveni karanfil samo,
da sam uz tebe u dahu vetra
to samo ti i ja znamo.
Crveni cvetak na humku stavi
nek na njoj lagano vene,
i živi život ko nekad sa mnom,
živi za tebe i mene.
Udahni duboko i kreni dalje
vrati osmeh na lice,
prigrli život rukama obema,
jedan je lepotice.
Milovan Petrović
–