Pogled joj luta ko nekog da traži,
ko nožem seče te tamne sene,
ta divna žena tugu skriva,
ali je izdaju tužne oči njene.
U grudima srce snažno joj lupa,
ko mala srna ka njemu beži,
damarom svakim grudi joj steže,
svaki joj uzdah čini sve težim.
U mislima lik njegov vidi samo,
to lice po sobi oko nje šeta,
i ništa ne vidi, ništa ne čuje,
to lice je sada centar njenog sveta.
A ruke male lagano drhte,
izgleda da ih ka nekom pruža,
kao da bere najlepše cveće,
al’ samo hvata trnje od ruža.