PUTUJUCI….
Pao je srebrno-beli prah preko nasih polja,
a, sunce ga miluje znalacki zracima svojim,
stapam se sa ovom idilom nema, a koracima…
i svojom mastom opet sve ovo bojim!
Od svetlosti ne vidim ko mi u susret ide,
poznato lice, shvatam tek u zadnjem trenu,
osmeh sa dobrom namerom se stapa,
u dusi toliko blaga od srece sto se u nama prenu!
Susret svetlosti….ali…
Uskoro ce vatromet i tuzna sam zbog srece,
jer znam koliko je ubogih na ovom svetu,
ruke mi hladne dok skripi svaki korak,
u mojoj dusi ima mesta i za ovu metu!
Vracam se sama svom domu toplom ognjistu,
kao da vec cujem kako vatra pucketa,
krov je sav beo i pas ceka ispred kuce,
a, stalno se secam tog toplog susreta!
Pao je srebrno-beli prah preko nasih polja,
a, polako se od sunca topi zemlju milujuci,
zablistao je ovaj nekako poseban dan,
i svaki takav je kada u ocima sretnem dobrotu…
PUTUJUCI!!!
© Miladinovic Sandra