Milanka Karić i Saša Milivojev
Месец: мај 2012.
“MARKSOVA I UNIJSKA DEMOKRATIJA”
Marks i Engels davno su umrli, njihove teorije bile su utopije, ali u najnovije naše vreme, doživljavamo da tako sada nije. Ko mnogo i dobro radi, nema od toga velike koristi, jer Unija narodni novac, siromašnima daje po njenoj “platnoj listi”! Narod se za ovo ne pita, jer političari ovo sami odlučuju, pa … Настави са читањем ““MARKSOVA I UNIJSKA DEMOKRATIJA””
Marks i Engels davno su umrli,
njihove teorije bile su utopije,
ali u najnovije naše vreme,
doživljavamo da tako sada nije.
Ko mnogo i dobro radi,
nema od toga velike koristi,
jer Unija narodni novac,
siromašnima daje po njenoj “platnoj listi”!
Narod se za ovo ne pita,
jer političari ovo sami odlučuju,
pa mnogi građani su nezadovoljni,
što se njihovi demokratski referendumi za ovo ne “čuju”!
Mnoge milijarde evra se daju sada Grcima,
ali na ovome se možda neće stati,
na red će doći i druge zemlje,
koje će za sebe milijarde zahtevati.
Radi egzistencije Unije,
i opstanka njene valute,
što se ovako bez pitanja naroda radi,
mnogi građani su nezadovoljni i neće zato da ćute.
Živko Begović
sasa milivojev
Čini mi se… Arsenije Lalatović
Čini mi se… Čini mi se ponekad … Vrijeme da je stalo I sve da je isto … Kao nekada Pomislim u sebi … Griješiš budalo Ništa nije više kao što je bilo Prošla su vremena … Lijepa i srećna Ostala je sjeta … Rijeka uspomena Dok umorne oči … Beče u daljinu Kunu život … Настави са читањем “Čini mi se… Arsenije Lalatović”
Čini mi se…
Čini mi se ponekad … Vrijeme da je stalo
I sve da je isto … Kao nekada
Pomislim u sebi … Griješiš budalo
Ništa nije više kao što je bilo
Prošla su vremena … Lijepa i srećna
Ostala je sjeta … Rijeka uspomena
Dok umorne oči … Beče u daljinu
Kunu život mučni … Proklinju sudbinu
Mislio sam negda … Život da je bajka
Dok shvatio nijesam … Da je kobni roman
Usud me prati … I voljena majka
Ne bi mi mogla pomoći …
Čini mi se ponekad … Da sam dijete
Bezbrižno što spava … Eh snovi pusti
Ostadoše pusti… I ja u njima
Čini mi se ponekad … Doće bolji dani
Dok živim u nadi … I dok varam sebe
Lijepo je uvijek … Još dok smo mladi
I dok možemo … Brinuti o sebi
Čini mi se ponekad … Da je vrijeme stalo
I da ništa nije … Kao što je bilo
Pomislim u sebi … Griješiš budalo
Čini mi se… Ili pričinjava
SAŠA MILIVOJEV – Official site – www.sasamilivojev.com
STANI VETRE – Bojan Djurica
STANI VETRE Stani vetre, stani. Kuda juriš tako ? Da li te to negde neko dragi čeka ? Možda te je neko naljutio jako Da li je to šuma, planina il` reka ? Ne ljuti se na šumu što ravnicu deli Pa ti ne da ravno da duvaš po dolini Na ljubav smo se ja i moja … Настави са читањем “STANI VETRE – Bojan Djurica”
STANI VETRE
Stani vetre, stani. Kuda juriš tako ?
Da li te to negde neko dragi čeka ?
Možda te je neko naljutio jako
Da li je to šuma, planina il` reka ?
Ne ljuti se na šumu što ravnicu deli
Pa ti ne da ravno da duvaš po dolini
Na ljubav smo se ja i moja draga kleli
Zagrljeni ležeći u od šume hladovini.
Ne ljuti se na planinu što oblake para
što zbog visine njene ne drži te mesto
U toj planini je jedna koliba stara
Gde sam ja sa dragom boravio često.
Ne ljuti se na reku što onuda teče
Što njen žubor ponekad mira ti ne da
svoju sam dragu skoro svako veče
Držao za ruku, prolazeći tuda.
Stani vetre stani. Kuda juriš tako ?
Tamo kuda ideš ponesi i moj glas
Ako igde usput sretneš moju dragu
Pitaj je da l’ ikad pomisli na nas.
(c) Bojan Djurica, 2012
Ana Berbakov Anee – PREVODILAC TIŠINE
Zažmuri polako i opusti kapke svoje i obraduj se u sebi bez razloga i povoda, i ispruži ruke meke i pusti nek ti dotaknu dlan te hladne kišne reke, kao da ih dodiruje neko ko je tebi drag. Zažmuri polako i slušaj muziku sirena i pusti ih u obrisima ljubavi da u skrivenom kutku … Настави са читањем “Ana Berbakov Anee – PREVODILAC TIŠINE”
Zažmuri polako
i opusti kapke svoje
i obraduj se u sebi
bez razloga i povoda,
i ispruži ruke meke
i pusti nek ti dotaknu dlan
te hladne kišne reke,
kao da ih dodiruje
neko ko je tebi drag.
Zažmuri polako i
slušaj muziku sirena
i pusti ih u obrisima ljubavi
da u skrivenom kutku iscrtaju
ono što se ne može
olovkom nacrtati,
ono što se ne može
rečima iskazati,
ono nešto neopisivo:
– kao semaforsko sunce nasred slepe ulice;
– kao krompir u vreći i umašćen tiganj u peći;
– kao limeni petao s krova i žbun zasut od korova;
– kao izbledela majica i zaboravljena starica;
– kao vašljivi ker i dedin stari pulover;
– kao pisaća mašina i raglednica iz Solina;
– kao prepune pepeljare i polomljene suve grane;
– kao nas dvoje, a sutra možda i troje;
– kao ovo malo života i odsjaj zlatnog omota;
– kao smrtno zavodljivo i ono nešto neponovljivo;
– uf, to sam već rekla.
©Anee
Borislava DVORANAC, J E S E N
Borislava DVORANAC J E S E N Paučina maglom miluje lišće crvenkaste boje braonkaste haljinice dopola svučene vuku se po tepihu vlažne jeseni a duga meka trava poput vlasi maslinasta i mestimično seda i žućkasta kroz gustu paučinu seče gleda sunce pogledom sluti kraj nada se proleću a dolazi zima hladni zadrti vetar kovitla njen … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, J E S E N”
Borislava DVORANAC
J E S E N
Paučina maglom
miluje
lišće crvenkaste boje
braonkaste haljinice
dopola svučene
vuku se po tepihu
vlažne jeseni
a duga
meka trava
poput vlasi
maslinasta
i mestimično seda i žućkasta
kroz gustu paučinu seče
gleda sunce
pogledom sluti kraj
nada se proleću
a dolazi zima
hladni zadrti vetar
kovitla njen prekrivač
igra se njim kao perom
a cvokot čizama prolaznika
svedoči
o kraju jesenjih dana
i dolasku zime
a nada u proleće
još se zeleni
________________________
Iz knjige ,,Pastuv i srna” (2011.)
– ciklus ,,Krvavi silnici”
PREDOSEĆAM…- Miladinović Sandra
Predosećam….. Predosećanja love moju dušu, često i sreća korak mi pazi, ja uvek vidim tvoj mio lik, i tvoja stopala na snežnoj stazi! A, ja ih čuvam kao svetinju, i tako tone moje kraj tvog, vidim viziju nadahnućem, kao da mi u svemu pomaže Bog! Osmeh kroz grane u šumarku, dok lahor miluje mi vrat, … Настави са читањем “PREDOSEĆAM…- Miladinović Sandra”
Predosećam…..
Predosećanja love moju dušu,
često i sreća korak mi pazi,
ja uvek vidim tvoj mio lik,
i tvoja stopala na snežnoj stazi!
A, ja ih čuvam kao svetinju,
i tako tone moje kraj tvog,
vidim viziju nadahnućem,
kao da mi u svemu pomaže Bog!
Osmeh kroz grane u šumarku,
dok lahor miluje mi vrat,
predosećam to nisu vreme ni sati,
već želja da čujem tvoj jasni bat!
Obgrlim rukama telo breze,
i slušam priču šumarka tog,
na proplanak zatim izlazim lako,
ko košuta dok traži jelena svog!
I znam doći ce vreme sto me hrabri,
a, moja čula, snaži i volju,
ti si moj život i dok te tražim,
osluškujem vrletima na životnom polju!
© Miladinović Sandra
МОЈ КРАЉ – Миладиновић Сандра
МОЈ КРАЉ На балкону бих остала сама загледана у небо пуно сјајних звезда, и тако чак до сванућа, а, вечност би постала већа…. Шаптала бих са васионом и рекла што ником небих! Недај ми никада да останем сама и тако далека теби! У сам освит крај реке прву би кап росе попила, с, реком бих … Настави са читањем “МОЈ КРАЉ – Миладиновић Сандра”
МОЈ КРАЉ
На балкону бих остала сама загледана
у небо пуно сјајних звезда,
и тако чак до сванућа,
а, вечност би постала већа….
Шаптала бих са васионом и рекла што ником
небих!
Недај ми никада да останем сама
и тако далека теби!
У сам освит крај реке
прву би кап росе попила,
с, реком бих жуборила,
удисала бих мирисе далеке моме крају!
Саваном са атом галопирала,
никада се не бих уморила,
да се тај бесркај тка,
ткала бих га баш ја!
Недај да суза око ми помути,
у том бескрају остани баш ти!
У подне сунце би ми грејало чело и дланове,
мирис тамјана душу ми опијао!
Док звони звоно са звоника,
све очи у сусрету биле би ми познате,
а, у ваздуху ко привид позлате,
лебделе би контуре сањалица!
Учини да ми се не причини
да ми руку пружаш баш ти,
и да снена одлутам жељна љубави,
нестрпљење да победи,
па да заробљена ко птица завршим,
и заборавим цвркут предака, мелодију душе!
Умрла бих или ко слепа ходала,
а, само суза би ме понекада одала,
да патим и живим за бескрај,
јер само ти си ипак мој краљ!
(с) Миладиновић Сандра