Slušam trotoare kako urlaju
i korake prolaznika kojima je život,
ukraden i nesiguran.
Čekam jutro da se pojavi ispod zavesa trave
i obriše strah iz noćnih mora.
Pitam se, zašto je svet potisnut mržnjom,
naoružan do zuba i dobro žive samo oni…
bolesnog uma?
Svet je izgubio lepotu, smisao života,
zatrpan u otrov i odeven olujnom prašinom.
Više se ne poštuje priroda, niti zelenilo,
pa ljudima i oči obolevaju.
Dolazi dan kada će anđeli otvoriti kapije
i videti strahote zemaljske.
Obratiće se Gospodu Bogu
da nanovo zemlju uredi
i od velikog zla prečisti.
Spratovi piramida rasuće se!
Ulice će s nebesa padati, prikovane za zemlju,
popločane zvezdama, kuda će pravednici hodati.
Uskoro će i zajapureni mesec shvatiti
i videti da je zemlja bolesna.
Ptice će mahati slomljenim krilima,
a ljudi raditi otežanim i bolesnim telom.
Utkaćemo pravdu na zemlji u šarene ćilime
gde ćemo u miru spavati i lepote sanjati
nekadašnjih srećnih vremena.
Provući ću se tiho kroz redove slova
i poslati svoje izatkane ćilime po anđelima
da ih Gospod Bog ovekoveči
na kojima ću i zemaljsku zakletvu položiti!
Teodora Toda Matić-Medić
Sydney