Дан: 15. мај 2012.

STANI VETRE – Bojan Djurica

   STANI VETRE  Stani vetre, stani. Kuda juriš tako ? Da li te to negde neko dragi čeka ? Možda te je neko naljutio jako Da li je to šuma, planina il` reka ? Ne ljuti se na šumu što ravnicu deli Pa ti ne da ravno da duvaš po dolini Na ljubav smo se ja i moja … Настави са читањем “STANI VETRE – Bojan Djurica”

 

 STANI VETRE

 Stani vetre, stani. Kuda juriš tako ?
Da li te to negde neko dragi čeka ?
Možda te je neko naljutio jako
Da li je to šuma, planina il` reka ?

Ne ljuti se na šumu što ravnicu deli
Pa ti ne da ravno da duvaš po dolini
Na ljubav smo se ja i moja draga kleli
Zagrljeni ležeći u od šume hladovini.

Ne ljuti se na planinu što oblake para
što zbog visine njene ne drži te mesto
U toj planini je jedna koliba stara
Gde sam ja sa dragom boravio često.

Ne ljuti se na reku što onuda teče
Što njen žubor ponekad mira ti ne da
svoju sam dragu skoro svako veče
Držao za ruku, prolazeći tuda.

Stani vetre stani. Kuda juriš tako ?
Tamo kuda ideš ponesi i moj glas
Ako igde usput sretneš moju dragu
Pitaj je da l’ ikad pomisli na nas.

(c) Bojan Djurica, 2012

Ana Berbakov Anee – PREVODILAC TIŠINE

Zažmuri polako i opusti kapke svoje i obraduj se u sebi bez razloga i povoda, i ispruži ruke meke i pusti nek ti dotaknu dlan te hladne kišne reke, kao da ih dodiruje neko ko je tebi drag.   Zažmuri polako i slušaj muziku sirena i pusti ih u obrisima ljubavi da u skrivenom kutku … Настави са читањем “Ana Berbakov Anee – PREVODILAC TIŠINE”

Zažmuri polako

i opusti kapke svoje

i obraduj se u sebi

bez razloga i povoda,

i ispruži ruke meke

i pusti nek ti dotaknu dlan

te hladne kišne reke,

kao da ih dodiruje

neko ko je tebi drag.

 

Zažmuri polako i

slušaj muziku sirena

i pusti ih u obrisima ljubavi

da u skrivenom kutku iscrtaju

ono što se ne može

olovkom nacrtati,

ono što se ne može

rečima iskazati,

ono nešto neopisivo:

 

– kao semaforsko sunce nasred slepe ulice;

– kao krompir u vreći i umašćen tiganj u peći;

– kao limeni petao s krova i žbun zasut od korova;

– kao izbledela majica i zaboravljena starica;

– kao vašljivi ker i dedin stari pulover;

– kao pisaća mašina i raglednica iz Solina;

– kao prepune pepeljare i polomljene suve grane;

– kao nas dvoje, a sutra možda i troje;

– kao ovo malo života i odsjaj zlatnog omota;

– kao smrtno zavodljivo  i ono nešto neponovljivo;

         – uf, to sam već rekla.

 

©Anee