Дан: 7. мај 2012.

Kraj Istera poj

U plavoj kući vrtova kobi Pčela je pronašla cvijet Da tiho zgasne u zloj dobi Kad žaokom probode svijet U bijeloj kući vrtova smrti Ptica je pronašla let Da žilom krvi život zavrti Krilima dotakne svijet U zelenoj kući proljeća znak Obujmi ulujni oblak tmast Morana pruži svoj grozni krak I zgasnu stari zapis hrast … Настави са читањем “Kraj Istera poj”

U plavoj kući vrtova kobi
Pčela je pronašla cvijet
Da tiho zgasne u zloj dobi
Kad žaokom probode svijet

U bijeloj kući vrtova smrti
Ptica je pronašla let
Da žilom krvi život zavrti
Krilima dotakne svijet

U zelenoj kući proljeća znak
Obujmi ulujni oblak tmast
Morana pruži svoj grozni krak
I zgasnu stari zapis hrast

Trinaest tmina kraj njega prođe
Šapatom sedmim uginu let
I treće jutro medonosno dodje
Da žaokom probode svijet

I ono nad Isterom nebo plavo živo
Gdje takoh se skuta njegovoga
Gdje plakah hristočežnjivo
Toplo je toplo u naručju Boga

©Miroslava Odalovic

Сунцокрет

    У сјемену ријечи сред њиве меке Мисао преплави бескрајне ријеке Ту расте небу раскошно плав Сунцем обасјан сав Сунцокрета траг Да самном пређе праг Стопом трена згажен Смрћу својом снажен Живим дахом праћен Живом даху враћен Тихом пјесмом пјеван Тихом надом снијеван А љубав- Љубав никуда не може да крене Ако нема сунцокрета … Настави са читањем “Сунцокрет”

 

 

У сјемену ријечи сред њиве меке

Мисао преплави бескрајне ријеке

Ту расте небу раскошно плав

Сунцем обасјан сав

Сунцокрета траг

Да самном пређе праг

Стопом трена згажен

Смрћу својом снажен

Живим дахом праћен

Живом даху враћен

Тихом пјесмом пјеван

Тихом надом снијеван

А љубав-

Љубав никуда не може да крене

Ако нема сунцокрета у мени-крај мене

 

©Мирослава Одаловић

PROLEĆNE MAGIJE – Miladinović Sandra

PROLEĆNE MAGIJE Proleće mi neda mirno da spim, jer svojim mirisima opojnim, kao magija igra se sa svim!  Osećanja  mi izmiču kontroli, um sneno čeka znak andjela!  Čarolijama kosu mi mrsi, i nosi misli do samog neba, pred svake oči ili korak, pred svaka vrata, izbor neda! Nad rekom, u krošnji  bagrema  i topole čujem … Настави са читањем “PROLEĆNE MAGIJE – Miladinović Sandra”

PROLEĆNE MAGIJE

Proleće mi neda mirno da spim,

jer svojim mirisima opojnim,

kao magija igra se sa svim!

 Osećanja  mi izmiču kontroli,

um sneno čeka znak andjela!

 Čarolijama kosu mi mrsi,

i nosi misli do samog neba,

pred svake oči ili korak,

pred svaka vrata, izbor neda!

Nad rekom,

u krošnji  bagrema  i topole čujem slavuje,

 kako se mole duhovima ovih svanuća,

što sve nas grle i tepaju nam,

ne bi li sastavili iskonske strune,

s’prošlošću koje nismo svesni, a tu je!

Čujem pesmu i daire,

ko da kaže- hej slavi me!

Proleće je od svanuća

prvi gost svih naših kuća!

I kad sunce ne vidimo,

Vasionom tajne svetle,

neke od njih  ne postoje,

al’ na nebu šepure se kao paun,

i stapaju svoje boje sa bojama oko nas,

 pa tako se i ogleda šarenilo svaki cas!

© Miladinović Sandra