Месец: април 2012.

Taj riječ ko biljku u zeleno svija

  U dnu srca sadi bolom je zaliva Šapate ko niske oko vrata kači Kamen mudar puca na prsima kuca Medaljon bez straha kad otvara danu U njemu pohranjuje sopstveni lik Sopstveno ime sopstveni stih U dnu srca krije svoje riječi ranu   ©miroslava odalovic  

 

U dnu srca sadi bolom je zaliva

Šapate ko niske oko vrata kači

Kamen mudar puca na prsima kuca

Medaljon bez straha kad otvara danu

U njemu pohranjuje sopstveni lik

Sopstveno ime sopstveni stih

U dnu srca krije svoje riječi ranu

 

©miroslava odalovic

 

Za Spec Edu i Rehabili

potrošiću riječi jer ko dukat zvecka tvoga znanja dar o draga veselo zvecka tvoja niska oko vrata viču tvoja usta bjelasaju zubi ugriz opit potkovan konjanikom raskovan drum od kova ko ujed tvog brata na grlu svijeta tvoje riječi trag dolaziš nijema beskrajno usitnjena na info postolju matricom krunisana da zoveš me Zemljom planetom virtual … Настави са читањем “Za Spec Edu i Rehabili”

potrošiću riječi jer ko dukat zvecka
tvoga znanja dar o draga
veselo zvecka tvoja niska oko vrata
viču tvoja usta bjelasaju zubi
ugriz opit potkovan
konjanikom raskovan
drum od kova ko ujed tvog brata
na grlu svijeta tvoje riječi trag
dolaziš nijema beskrajno usitnjena
na info postolju matricom krunisana
da zoveš me Zemljom planetom virtual
ti kraljica tron tajni ritual
u kom virgo intakta
ostavljena ad acta
pečatim peti čin
testamentom hljebnog okrajka
ja sam ti majka
al ti si kučkin sin
i ti od kraja sazdana kći
po zlu me mlijekom ne pamti
potom vas ne živim moji mili
pozdrav za Spec Edu i Rehabili

ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI – Bojan Djurica

          ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI Žao mi je što moja ne možeš biti a želim da ti milujem grudi bele Sa tobom bih rado hteo život sniti Sa tvojim bi rado moje ruke htele. Žao mi je što moja ne možeš biti s tobom bih u sreći ove dane … Настави са читањем “ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI – Bojan Djurica”

 

 

 

 

 

ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI

Žao mi je što moja ne možeš biti
a želim da ti milujem grudi bele
Sa tobom bih rado hteo život sniti
Sa tvojim bi rado moje ruke htele.

Žao mi je što moja ne možeš biti
s tobom bih u sreći ove dane tek’o
Tkao u pesme ove ljubavi niti
i vraćao kući u tvoje krilo meko.

Žao mi je što se mojom ne možeš zvati
A ja bih u stvari jedino to hteo
Moja ljubav ne može u dve reči stati
Meni za to treba jedan život ceo.

Na ljubavnom žaru ja sam srce pek’o,
Sa tvojih usana znao vina piti.
Sa bolom u srcu, ali sam ti rek’o:
Žao mi je što moja ne možeš biti

Žao mi je što moja ne možeš biti
a plakaćeš znam kad te vidim tajno
Ne vredi ti suzom svoje lice miti
Ni koriti sada svoje srce kajno

Izabrala jesi, al pogrešno damo !
Ostaje nam samo da te vidim nekad
Bolovi i tuge kad nam pute spoje
Za toplinu, ljubav, kad osetiš glad.

Žao mi je što moja ne možeš biti
iako nas razdvaja daljina daleka
Ja svoju ljubav ne bih hteo kriti
Al’ tebe kod kuće neko drugi čeka

© Bojan Djurica, 2012

JAČE JE OD MENE – Bojan Djurica

      JAČE JE OD MENE Ako hoćeš da te ne zovem, U redu. Neću. Ako hoćeš da ti ime ne govorim Dobro. I to neću.  Ako hoćeš da ti pisma ne pišem U redu. Ni to neću. Ako hoćeš da te pogledom ne tražim Ok. Neću ni to.  Ali ako hoćeš da prestanem da te … Настави са читањем “JAČE JE OD MENE – Bojan Djurica”

 

 

 

JAČE JE OD MENE

Ako hoćeš da te ne zovem,
U redu. Neću.

Ako hoćeš da ti ime ne govorim
Dobro. I to neću.

 Ako hoćeš da ti pisma ne pišem
U redu. Ni to neću.

Ako hoćeš da te pogledom ne tražim
Ok. Neću ni to.

 Ali ako hoćeš da prestanem da te volim
i da ti pesme pišem

 To ti ne mogu obećati.
To je od mene jače.

© Bojan Djurica

 

Ja sam…. — Marina Adamović

Olujna tišina erupcija misli na mentalnom bojnom polju “ja” i alter ja histerija probija zvučni zid i upušta se u lični okršaj ćutke sam se unela u bojni poklič postrojila reči za opštu paljbu izdah naređenje (pesmama?) okrenuh se sebi (strastima?) i tek tada sahvatih da sam niko ko pokušava da bude “ja”   drugo … Настави са читањем “Ja sam…. — Marina Adamović”

Olujna tišina

erupcija misli

na mentalnom bojnom polju

“ja” i alter ja

histerija probija zvučni zid

i upušta se u lični okršaj

ćutke sam se unela u bojni poklič

postrojila reči za opštu paljbu

izdah naređenje (pesmama?)

okrenuh se sebi (strastima?)

i

tek tada sahvatih

da sam

niko ko

pokušava da bude “ja”

 

drugo ime ništa

………….. vi

………….. la

kamin(n)gs

ОН

Да ли се ми то однекуд знамо можда смо се и срели некада давно у нечијем дому на крају снова ко би то знао И ко је то хтео да те плитке лажи речи без тежине баци на дно Тај осмех најлепши око његово што гледа ме и сад док по тихом небу скита месец … Настави са читањем “ОН”

Да ли се ми то
однекуд знамо
можда смо се и срели
некада давно
у нечијем дому
на крају снова
ко би то знао
И ко је то хтео
да те плитке лажи
речи без тежине
баци на дно
Тај осмех најлепши
око његово
што гледа ме и сад
док по тихом небу
скита месец млад
Сасвим случајно
душу ми поново
озелени
око ми влажно
разбистри
у срцу оно заборављено
свом снагом заискри
поред њега ко царица
сејем прашину
право у очи
људима који то нису
таквима ко што
ти си одавно
Живот бих свој да продам
нека он постоји
за истину на длану
неизнуђену
за једну реч на јастуку
најнежнију
за наплаћене године чекања
у маштању
Он је увек ту
грле га мисли у сећању
Ма волим га странче
сваком ћелијом својом
толико већ дана до сад
и још много година
од сад…

BORBA

  B O R B A   Ti se bojis ! Nemoj se smejati, već preskoči ove reči i promeni tok priče.   Zavrti kompas neka se sruši. Promeni svet, neka te pamte! Uzvrati dato postojanje nečim, udahni sudbini stazu, i ruši svaku prepreku koji drugi podmiću. Jer oni su nerazvijene duše, neki su korov … Настави са читањем “BORBA”

 

B O R B A

 

Ti se bojis !

Nemoj se smejati,

već preskoči ove reči

i promeni tok priče.

 

Zavrti kompas neka se sruši.

Promeni svet, neka te pamte!

Uzvrati dato postojanje nečim,

udahni sudbini stazu,

i ruši svaku prepreku koji drugi podmiću.

Jer oni su nerazvijene duše,

neki su korov koji guši,

neki su trnje koje krvari,

neki su pesak koji vuče,

neki su nepregledna trava,

neki su kamen koji se ne sklanja.

 

Zaobići planine,

utopiti more,

udaljiti mesec,

ušiti kontinente,

pomiriti boje.

Rebus je rešivi tok boljeg.

Gde ćes stići, tamo gde je promena,

daleko kroz duboki sneg,

koji će se otopiti u životnu snagu.

 

Nada i vera, neke dve sestre,

koje se stalno predomišljaju,

potrebna im je treća volja

ljubavi da ih izjednači.

 

San je čujem doneo magiju,

svetlucavi prah učinio je čuda.

I gledam te, ti si već tamo.

,,Čekam te, jer ovo je naš potpis’’

 

 

Пеко Лаличић, МОЈ АФОРИЗАМ

Пеко Лаличић МОЈ АФОРИЗАМ: Ако боље погледате, видећете да се и у стакленим кутијама продаје магла.

Пеко Лаличић
МОЈ АФОРИЗАМ:

Ако боље погледате, видећете да се
и у стакленим кутијама продаје магла.

Ne žalim

Ja ne žalim davne dane Nit’ ih žalim, nit’ ih želim Od njih samo osta boja Na slikama požutjelim.   I ne žalim što ne traju, Jer da su se nastavili Ne bi bajka o mladosti U knjizi života bili.   Ne žalim ni puste snove, Svaki od njih još sad živi Ne bi tako … Настави са читањем “Ne žalim”

Ja ne žalim davne dane

Nit’ ih žalim, nit’ ih želim

Od njih samo osta boja

Na slikama požutjelim.

 

I ne žalim što ne traju,

Jer da su se nastavili

Ne bi bajka o mladosti

U knjizi života bili.

 

Ne žalim ni puste snove,

Svaki od njih još sad živi

Ne bi tako vrijedjeli

Da su lako ostvarljivi.

 

Ne žalim ni stare nade,

Da sam tada sve to znao

Da sam znao sve istine,

Čemu bih se mlad nadao?

 

© Zlatko Živković

RECEPTI ZA OBIČAN ŽIVOT

Bajka nastaje … Kad sa trepavica od snova streseš inje svakodnevnice…i prašinu od taštine… pa preporođenim pogledom bistrog potoka zakotrljaš kamenje zbilje… finom maglom duše ih ispoliraš u dragulje… dragulje posiješ po paučini misli…da izgledaju kao rosa… pa to preslikaš sunčevim prvim rumenim zrakom… onako pravo na bijelu kožu djeteta što čuči u tebi…   … Настави са читањем “RECEPTI ZA OBIČAN ŽIVOT”

Bajka nastaje …

Kad sa trepavica od snova streseš inje svakodnevnice…i prašinu od taštine…
pa preporođenim pogledom bistrog potoka zakotrljaš kamenje zbilje…
finom maglom duše ih ispoliraš u dragulje…
dragulje posiješ po paučini misli…da izgledaju kao rosa…
pa to preslikaš sunčevim prvim rumenim zrakom…
onako pravo na bijelu kožu djeteta što čuči u tebi…

 

San je…

Kad kao fetus vidiš osjećaje,

kristalno jasno i ništa ti nije magla…
Svako sklapanje očiju u vanjskom svijetu …

u tebi probudi nepristajanje na javu.
Pa na svijet čitavog života, gledaš istim onim dubokim okom na potiljku…

nepogrešivo čitko…
i ne daš slike snene ružičaste svjetlosti,

nasmijane ritmom majčinog srca…
ne daš ama baš ni zašta na svijetu…

i skoro nikom.
Skuplji ti je treptaj krila leptira i muzika otvaranja latica trešnjinog cvijeta
pa čak i škorpija i kišna glista,
od recimo, čitavog svijeta, ljudskih gluposti

i zabluda trista.
I kad ne spavaš san je u tebi,
pa biraš osobu sa kojom ćeš ga živjeti svaki dan…
po mirisu znoja i titraju duše oko njenih trepavica
a ne po izgledu lica.

San imaju samo djeca…mala velika i najviša…
san je kad si otvoren da u te pada…iz vasione, tog božjeg pazuha…
od ljubavi poludjelih, fotona kiša…

 

Za čaj od latica ruže…

Tinkturu od ljubavi i dobrote…

preliti, sa do srdačnosti zagrijanom dobrom voljom…

zasladiti iskrenošću i osmjehom…

pustiti da se sjedini…

degustirati dok je toplo …

Prijatno!

Most se gradi…
Prvo upredaš jak konop
Jači od čvrste riječi i časne namjere …
opremiš ga sidrom teškim kao poštenje i strpljenje…
zamahneš dobronamjerno i najiskrenije…
i baciš ga ka susjednoj obali…
Ako ti se vrati eho dobro ukotvljenog sidra i konop zavibrira povjerenjem …
znaćeš da je temelj čvrst…
zatim
polako zidaš nadgradnju
od ljubavi i poštovanja,
nesebične pažnje i vrlina svih.
Kad konačno most poprimi dobrotom obasjan lik…
završen je i zlobom neuništiv…
stajaće čvrst kao prijateljstvo
za buduća vremena.

Amajlija

Najmekšom vunicom
majčinskih osjećanja
a od brige grubim rukama,
ispleten topao džemper, djetetu…
od…tmurnog čela,
hladnog pogleda, ledenog stiska ruke,
preoštrog jezika…
negledanja i neljubljenja…i od uroka svih…
spas je i štit…
ako ga u toplu sobu svog srca zajedno sa njenim likom ostaviš
i čuvaš za život cio.