Дан: 24. април 2012.

JAČE JE OD MENE – Bojan Djurica

      JAČE JE OD MENE Ako hoćeš da te ne zovem, U redu. Neću. Ako hoćeš da ti ime ne govorim Dobro. I to neću.  Ako hoćeš da ti pisma ne pišem U redu. Ni to neću. Ako hoćeš da te pogledom ne tražim Ok. Neću ni to.  Ali ako hoćeš da prestanem da te … Настави са читањем “JAČE JE OD MENE – Bojan Djurica”

 

 

 

JAČE JE OD MENE

Ako hoćeš da te ne zovem,
U redu. Neću.

Ako hoćeš da ti ime ne govorim
Dobro. I to neću.

 Ako hoćeš da ti pisma ne pišem
U redu. Ni to neću.

Ako hoćeš da te pogledom ne tražim
Ok. Neću ni to.

 Ali ako hoćeš da prestanem da te volim
i da ti pesme pišem

 To ti ne mogu obećati.
To je od mene jače.

© Bojan Djurica

 

Ja sam…. — Marina Adamović

Olujna tišina erupcija misli na mentalnom bojnom polju “ja” i alter ja histerija probija zvučni zid i upušta se u lični okršaj ćutke sam se unela u bojni poklič postrojila reči za opštu paljbu izdah naređenje (pesmama?) okrenuh se sebi (strastima?) i tek tada sahvatih da sam niko ko pokušava da bude “ja”   drugo … Настави са читањем “Ja sam…. — Marina Adamović”

Olujna tišina

erupcija misli

na mentalnom bojnom polju

“ja” i alter ja

histerija probija zvučni zid

i upušta se u lični okršaj

ćutke sam se unela u bojni poklič

postrojila reči za opštu paljbu

izdah naređenje (pesmama?)

okrenuh se sebi (strastima?)

i

tek tada sahvatih

da sam

niko ko

pokušava da bude “ja”

 

drugo ime ništa

………….. vi

………….. la

kamin(n)gs

ОН

Да ли се ми то однекуд знамо можда смо се и срели некада давно у нечијем дому на крају снова ко би то знао И ко је то хтео да те плитке лажи речи без тежине баци на дно Тај осмех најлепши око његово што гледа ме и сад док по тихом небу скита месец … Настави са читањем “ОН”

Да ли се ми то
однекуд знамо
можда смо се и срели
некада давно
у нечијем дому
на крају снова
ко би то знао
И ко је то хтео
да те плитке лажи
речи без тежине
баци на дно
Тај осмех најлепши
око његово
што гледа ме и сад
док по тихом небу
скита месец млад
Сасвим случајно
душу ми поново
озелени
око ми влажно
разбистри
у срцу оно заборављено
свом снагом заискри
поред њега ко царица
сејем прашину
право у очи
људима који то нису
таквима ко што
ти си одавно
Живот бих свој да продам
нека он постоји
за истину на длану
неизнуђену
за једну реч на јастуку
најнежнију
за наплаћене године чекања
у маштању
Он је увек ту
грле га мисли у сећању
Ма волим га странче
сваком ћелијом својом
толико већ дана до сад
и још много година
од сад…