Дан: 25. април 2012.

Ovaj svijet je tvoj izum (Unite Unite Europe)

Ti samozvana majko svih civilizacija i kultura Djevojko plavih očiju što boju neba ne pamtiš Ljuljaš li još kontinente u svojoj kolijevci Sa pipcima od Afrike do Azije od Australije do Amerike Obuvaš li jutrom još uvijek svoje čizme Svoje nacizme komunizme Svoja demokratska simulakra civilizme Svoja nacio-filstva otvoreno društvo svojih ponora Još jednom da … Настави са читањем “Ovaj svijet je tvoj izum (Unite Unite Europe)”

Ti samozvana majko svih civilizacija i kultura

Djevojko plavih očiju što boju neba ne pamtiš

Ljuljaš li još kontinente u svojoj kolijevci

Sa pipcima od Afrike do Azije od Australije do Amerike

Obuvaš li jutrom još uvijek svoje čizme

Svoje nacizme komunizme

Svoja demokratska simulakra civilizme

Svoja nacio-filstva otvoreno društvo svojih ponora

Još jednom da zgaziš svijet

I pljuneš u lice Atlasa

Uredno složena u poharani haiku

U slogu tanke razjapljena pećina

Platonovog nespokojstva

Ti odrađena na botoks zabavi

Niz njive siulakruma što ih po licu brazdaš

Ti masnoćom izgorena

Što masnoću sopstvene pohlepe

Bacaš u rijeku zaborava a ona je neće

Ti samljevena u dnu vrijednosti

Kao GM meso zalijepljeno za kosti gladnog djeteta

Šta te grafitom posmatra na zidu srama?

 

©Miroslava Odalovic

 

 

Taj riječ ko biljku u zeleno svija

  U dnu srca sadi bolom je zaliva Šapate ko niske oko vrata kači Kamen mudar puca na prsima kuca Medaljon bez straha kad otvara danu U njemu pohranjuje sopstveni lik Sopstveno ime sopstveni stih U dnu srca krije svoje riječi ranu   ©miroslava odalovic  

 

U dnu srca sadi bolom je zaliva

Šapate ko niske oko vrata kači

Kamen mudar puca na prsima kuca

Medaljon bez straha kad otvara danu

U njemu pohranjuje sopstveni lik

Sopstveno ime sopstveni stih

U dnu srca krije svoje riječi ranu

 

©miroslava odalovic

 

Za Spec Edu i Rehabili

potrošiću riječi jer ko dukat zvecka tvoga znanja dar o draga veselo zvecka tvoja niska oko vrata viču tvoja usta bjelasaju zubi ugriz opit potkovan konjanikom raskovan drum od kova ko ujed tvog brata na grlu svijeta tvoje riječi trag dolaziš nijema beskrajno usitnjena na info postolju matricom krunisana da zoveš me Zemljom planetom virtual … Настави са читањем “Za Spec Edu i Rehabili”

potrošiću riječi jer ko dukat zvecka
tvoga znanja dar o draga
veselo zvecka tvoja niska oko vrata
viču tvoja usta bjelasaju zubi
ugriz opit potkovan
konjanikom raskovan
drum od kova ko ujed tvog brata
na grlu svijeta tvoje riječi trag
dolaziš nijema beskrajno usitnjena
na info postolju matricom krunisana
da zoveš me Zemljom planetom virtual
ti kraljica tron tajni ritual
u kom virgo intakta
ostavljena ad acta
pečatim peti čin
testamentom hljebnog okrajka
ja sam ti majka
al ti si kučkin sin
i ti od kraja sazdana kći
po zlu me mlijekom ne pamti
potom vas ne živim moji mili
pozdrav za Spec Edu i Rehabili

ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI – Bojan Djurica

          ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI Žao mi je što moja ne možeš biti a želim da ti milujem grudi bele Sa tobom bih rado hteo život sniti Sa tvojim bi rado moje ruke htele. Žao mi je što moja ne možeš biti s tobom bih u sreći ove dane … Настави са читањем “ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI – Bojan Djurica”

 

 

 

 

 

ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI

Žao mi je što moja ne možeš biti
a želim da ti milujem grudi bele
Sa tobom bih rado hteo život sniti
Sa tvojim bi rado moje ruke htele.

Žao mi je što moja ne možeš biti
s tobom bih u sreći ove dane tek’o
Tkao u pesme ove ljubavi niti
i vraćao kući u tvoje krilo meko.

Žao mi je što se mojom ne možeš zvati
A ja bih u stvari jedino to hteo
Moja ljubav ne može u dve reči stati
Meni za to treba jedan život ceo.

Na ljubavnom žaru ja sam srce pek’o,
Sa tvojih usana znao vina piti.
Sa bolom u srcu, ali sam ti rek’o:
Žao mi je što moja ne možeš biti

Žao mi je što moja ne možeš biti
a plakaćeš znam kad te vidim tajno
Ne vredi ti suzom svoje lice miti
Ni koriti sada svoje srce kajno

Izabrala jesi, al pogrešno damo !
Ostaje nam samo da te vidim nekad
Bolovi i tuge kad nam pute spoje
Za toplinu, ljubav, kad osetiš glad.

Žao mi je što moja ne možeš biti
iako nas razdvaja daljina daleka
Ja svoju ljubav ne bih hteo kriti
Al’ tebe kod kuće neko drugi čeka

© Bojan Djurica, 2012