Добродошли!
Već dugo su mi, tata i mama pričali, da u školu trebam poći, ali sve u šali. Željno sam očekivao, prvi školski dan, za školu se spremao, veseo i radostan. U školu sam pošao, prvi je to školski dan, sa tašnom u ruci, sav sam bio presretan. Živko Begović
Već dugo su mi,
tata i mama pričali,
da u školu trebam poći,
ali sve u šali.
Željno sam očekivao,
prvi školski dan,
za školu se spremao,
veseo i radostan.
U školu sam pošao,
prvi je to školski dan,
sa tašnom u ruci,
sav sam bio presretan.
Živko Begović
Prozor se naglo … otvori … (čuj!) i ona ulete bez ičije pratnje; Pokida zavese (e!) … postelju diže i zatrese zvona tihog paperja. Zaškripa prstima … (joj! koščati um i upre o senku – senku što beži… Polomi pejzaž … (ah!) ogledalo nade i smesti suton u pogrebni ćup; Gušoboljom nađe prolećni dah; slepilom … Настави са читањем “U počast Kamingsu 49 — Marina Adamović”
Prozor se naglo … otvori … (čuj!) i
ona ulete bez ičije pratnje;
Pokida zavese (e!) … postelju diže i
zatrese zvona tihog paperja.
Zaškripa prstima … (joj! koščati um i
upre o senku – senku što beži…
Polomi pejzaž … (ah!) ogledalo nade i
smesti suton u pogrebni ćup;
Gušoboljom nađe prolećni dah; slepilom oka – mozgotres.
O noći, noći,
vladaru poruge,
O noći, noći,
huditamničare–
Плеши лудо У одразу од меда од меда те очи Свјетове врте што неће у круг Ногом гдје душа неће ти крочи Стопом гдје биће кругове креће Отвара затвара руком од додира И љуби усном врхове усана Изговара ватром светог немира Освитом пали свјетлости од дана Ритмом скрхано јуче данас сјутра Плеши лудо, у круг-унутра. … Настави са читањем “Плеши лудо – Мирослава Одаловић”
Плеши лудо
У одразу од меда од меда те очи
Свјетове врте што неће у круг
Ногом гдје душа неће ти крочи
Стопом гдје биће кругове креће
Отвара затвара руком од додира
И љуби усном врхове усана
Изговара ватром светог немира
Освитом пали свјетлости од дана
Ритмом скрхано јуче данас сјутра
Плеши лудо, у круг-унутра.
©Мирослава Одаловић
dobro (te)se po znajem (O!) verujem Ikada bi lagao rečima možeeš sve možeš srušiti bede me me ne možeš sag om om amiti još ima bajno a beskrajno ludih i stvarnih krilatih stvorenja koji tek život sanjaju kô izukršttenu bajku hajde, kreni i….da…
dobro (te)se
po
znajem (O!)
verujem
Ikada bi lagao
rečima možeeš sve
možeš srušiti
bede
me me
ne
možeš
sag om om amiti
još
ima
bajno
a beskrajno
ludih i stvarnih
krilatih stvorenja
koji
tek život
sanjaju
kô
izukršttenu bajku
hajde, kreni i….da…
Marksizam nije više jedina utopija, jer se njemu sve više “predružuje” i takozvana najnovija “demokratija”! Referendumi “plaču” i ljute se na demokratije, što su ih one prepustile u “ruke” na milost i nemilost Evropske unije! Živko Begović
Marksizam nije više jedina utopija, jer se njemu
sve više “predružuje” i takozvana najnovija “demokratija”!
Referendumi “plaču” i ljute se na demokratije, što su ih one
prepustile u “ruke” na milost i nemilost Evropske unije!
Živko Begović
ЖЕНА ИЗ ПОЉА Крадем те од вилине ноћи Где се месец у теснацу копрца А ти плодна ко црница Роди ми осмех и откуцаје срца У пољу се будимо Где се шева росом умива Заплетени к’о немирна река Кад се у другу реку улива Сладиш ме као твоје слатко име К’о најслађе воће пуно нектара … Настави са читањем “ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић”
ЖЕНА ИЗ ПОЉА
Крадем те од вилине ноћи
Где се месец у теснацу копрца
А ти плодна ко црница
Роди ми осмех и откуцаје срца
У пољу се будимо
Где се шева росом умива
Заплетени к’о немирна река
Кад се у другу реку улива
Сладиш ме као твоје слатко име
К’о најслађе воће пуно нектара
Пустила си богомољке и скакавце
Да се опију мирисом твојих недара
А ти немирна као ватра жива
Буктиш сва усплахирена
К’о булке на жару испуцале
Храниш ме гладним устима
Шћућурени у пласту сена
Нађосмо наше вечно станиште
Да не трагамо за кошеном травом
Да нам рајско поље буде уточиште
Саша Милетић
Видим те у рујноме вину… И кад очи снене затворим Видим те у капима залутале кише И кад ти ветар њише узреле воћке Проткане по теби и све ти мирише Видим те у речима песме И кад у тебе уђе тама Видим те кроз пауново перје И када плачеш у соби сама Видим те кроз … Настави са читањем “ВИДИМ ТЕ – Саша Милетић”
Видим те у рујноме вину…
И кад очи снене затворим
Видим те у капима залутале кише
И кад ти ветар њише узреле воћке
Проткане по теби и све ти мирише
Видим те у речима песме
И кад у тебе уђе тама
Видим те кроз пауново перје
И када плачеш у соби сама
Видим те кроз бистре изворе
Кроз звезде што се ноћас роје
Кроз твоје кратке омиљене бајке
И хаљине што ти руке кроје
Видим те у дубини зенице
У пољима посутим стазама цвећа
У тајним пејзажним врлетима
Кад ти на врата покуца срећа
Видим те и кад се светла погасе
Кроз густу вечерњу сумаглицу
Видим те у кревету када лежиш
Чежња те гледа кроз кључаоницу
Видим те и кад очима пламтиш
Збуњену кошуту пуну немира
Као да желиш нешто да поделиш
У маленој соби нашег свемира
Чами, неког чека Дрема, вратанце зева Нема ни гласа ни стаса Госте ретко прима Лице залуталог путника Сакри се од кише Трошна без сенки Оглодали сипци и време Украшена печатима птица Вапи за младошћу Голет без капута Испошћена од времена Чека руке неимара Вратила би свитања Заробљена у канџама шуме Сад је оронула и стара … Настави са читањем “КОЛИБА – Саша Милетић”
Чами, неког чека
Дрема, вратанце зева
Нема ни гласа ни стаса
Госте ретко прима
Лице залуталог путника
Сакри се од кише
Трошна без сенки
Оглодали сипци и време
Украшена печатима птица
Вапи за младошћу
Голет без капута
Испошћена од времена
Чека руке неимара
Вратила би свитања
Заробљена у канџама шуме
Сад је оронула и стара
Осећа се буђ и мемла
Ни мрави ту не живе
Била је тако млада
Пушио се оџак
У грнету кувала се дивљач
Нема више оних дана са мирисом дуње жуте, нема више пољем песме ни ракије добре љуте. Нема више ни чељади нити игре, нити прела, нема више старе крушке нити нашег лепог села. Нема више кривог пута са јабуком удварача, нити њива благородних црног хлеба испод сача. Нема више ни бунара ледне воде са извора ни … Настави са читањем “НЕМА ВИШЕ – Саша Милетић”
Нема више оних дана
са мирисом дуње жуте,
нема више пољем песме
ни ракије добре љуте.
Нема више ни чељади
нити игре, нити прела,
нема више старе крушке
нити нашег лепог села.
Нема више кривог пута
са јабуком удварача,
нити њива благородних
црног хлеба испод сача.
Нема више ни бунара
ледне воде са извора
ни опанка, ни пастира,
ни ливада пуних стада
нити фруле да засвира.
Нема више оних гиџа
ни подрума правог вина,
ни амбара златног жита,
ни пушнице пуне дима.
Нема више плотова од прућа
закопана кудеља и вуна,
нема међе и старога коца
ни шајкаче да засија круна.
Нема више оног Сунца
да отера облак таме,
нема више ни нас тамо
сад нам куће у корову чаме.
Не лети То је за птице… Не падај То је за звезде… Не плети То је за пауке… Не лутај То је за скитнице… Не скривај усне То је за мене…
Не лети
То је за птице…
Не падај
То је за звезде…
Не плети
То је за пауке…
Не лутај
То је за скитнице…
Не скривај усне
То је за мене…