Месец: новембар 2010.

КОСОВИНА – Рајица Драгићевић

КОСОВИНА глас којим дозвала си ме чуо сам у свом срцу мада нисам начисто ко је кога заправо звао тек у мени даљина одјекнула је родна кућа предели повратак и ево ту сам стојим лебдим дошао сам јесам однекуда сам пао нисам ни био отишао сасвим као што наши спакују се и на крај света … Настави са читањем “КОСОВИНА – Рајица Драгићевић”

КОСОВИНА

глас којим дозвала си ме
чуо сам у свом срцу
мада нисам начисто
ко је кога заправо звао
тек у мени даљина одјекнула је
родна кућа предели повратак
и ево ту сам стојим лебдим
дошао сам јесам
однекуда сам пао

нисам ни био отишао сасвим
као што наши спакују се
и на крај света
без знакова с почетка пута
за нечим заувек оду
ево ме дахћем дрхтим
све сам препознао
бостанку медунак виду ранац
превоје завојцу изворак
пекарницу басамаке
ваздух воду

а нагнута је корабља
и у њој у знаку крста
на четири стране света
исцртана четири пута
а нагнута је корабља и у њој
колевка преврнута

Рајица Драгићевић

Blagodarim Milica Perunović

Ponovo u oku iskri sunce Osmijeh lice krasi Stišali se tuge talasi Uspjeli smo pobijedili Božijom milošću Zagrlila nas je sreća Nijesu više snovi Brod ljubavi plovi Svih nas je to sreća Niko se više Zloga ne sjeća Blagodarim Ti Gospode Što ga ukrijepi Snagu mu dade Ponovo čovjek postade Letim na krilima molitve Blagosloven … Настави са читањем “Blagodarim Milica Perunović”

Ponovo u oku iskri sunce
Osmijeh lice krasi
Stišali se tuge talasi

Uspjeli smo pobijedili
Božijom milošću
Zagrlila nas je sreća

Nijesu više snovi

Brod ljubavi plovi
Svih nas je to sreća

Niko se više

Zloga ne sjeća

Blagodarim Ti Gospode

Što ga ukrijepi

Snagu mu dade

Ponovo čovjek postade

Letim na krilima molitve

Blagosloven Gospode

Što vjeru mi dade

Moj pali anđeo ustade

Statua — Marina Adamović

. stajala sam sama i zamišljena i tražila rupu u beznađu ono se prostiralo niotkuda do beskraja lišće je padalo s jeseni prizivajući kišu da izigrava suze jednog sam jutra videla kako puno uglađenih ljudi stresa sneg s prelepe statue na kojoj je bilo ispisano moje ime

.

stajala sam sama i zamišljena

i tražila rupu u beznađu

ono se prostiralo

niotkuda do beskraja

lišće je padalo s jeseni

prizivajući kišu da izigrava suze

jednog sam jutra videla

kako puno uglađenih ljudi

stresa sneg s prelepe statue

na kojoj je bilo ispisano moje ime

Biografije pesnika – Miljojko Milojević

Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom. Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery. Pesme su mu objavljene u … Настави са читањем “Biografije pesnika – Miljojko Milojević”

Bile

Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom.

Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery.
Pesme su mu objavljene u Svetskoj antologiji o životinjama, Zborniku Zaveštanja – Udruženja srpskih pisaca iz Ciriha, Zborniku rodoljubive poezije Kosovo prvi prag Srbije i u knjigama *PRVI PUT* i *LJUBAVNI recePAT* – zajedničkom izdanju pesama stvaralaca na sajtu Poezijascg. Objavio zbirke pesama: U očima pesnika – 2008.g.; Potraga za sokolom – 2009.g.; Legenda o Kosti Vojinoviću – 2010.g. i Književne kritike pod naslovom Osvrti – 2010.g. Piše: pesme, prozu- kratke priče i književne kritike . Sada, kao penzioner, živi u Beogradu i u Spancu .

POTRAGA ZA SOKOLOM

Od kad su crni oblaci rumeno sunce prekrili,
i mučki Slobodu ubili,
svakoga dana
iz geta, između gavrana,
ja, tužan do bola,
na mračnom nebu tražim sokola.

U gnezdo sokolova
uletele brbljive svrake i s Kosova
ljuti psoglav sa nagonom pljačkaša, ubica…
Ja, ljut do bola,
između klečalica i rugalica
na porobljenom nebu tražim sokola.

Od kad je zvezda crvena pala,
čopori stranih tvorova, lisica, šakala,
uz ervrolizsce zločinom se ponose
i za džabe sve što žele grabe, nose…
Ja, besan od bola, ne nađoh sokola!
Kad saznam gde spava probudiću lava!

Tada će zakliktati i sivi soko
i uzletećemo visoko, visoko…
S crvenog sunca razbićemo oblak tmasti,
razjuriti haške lovce i psoglave napasti.
Porobljenom, časnom, rodu
vratićemo Dostojanstvo i Slobodu.

U Slobodi, širom moje zemlje nove,
uzgajaću golubove, sokolove i lavove.
Kad potomke zdrave rode
učiće ih: sve dok zvezde rumen zrače,
da porobdžije nisu jače
od Poštenja, Pravde, Sloge i Slobode!

(C) Miljojko Milojević

Pesma — Marina Adamović

spavale su u meni vešto prikrivene a tada probudile me iznenada poletele do prizora sletele mi na rame povezale oči mesečinom reč reč reč začula sam zvona najavu ponovo nađenih bezbrojnih i različitih slikā nepoznatog života s razlogom . koliko sam godina čekala na ovaj dan!

spavale su

u meni

vešto prikrivene

a tada

probudile me

iznenada

poletele do prizora

sletele mi na rame

povezale oči mesečinom

reč

reč

reč

začula sam zvona

najavu

ponovo nađenih

bezbrojnih i različitih

slikā

nepoznatog života s razlogom

.

koliko sam godina čekala na ovaj dan!

Šta sada? — Marina Adamović

izašla sam iz svoje reči ona se brzo uvukla u mene unela je očajanje koje sam gađala cele noći neme ti spasa šaptaču ni tebi na govor osuđeni strelče

izašla sam iz svoje reči

ona se brzo uvukla u mene

unela je očajanje

koje sam gađala cele noći

neme ti spasa šaptaču

ni tebi

na

govor

osuđeni

strelče