Дан: 1. новембар 2010.

Komponovani krik — Marina Adamović

izašla sam iz kuće i nisam znala gde ću do oblaka ili pod zemlju (u poverenju šta bih ja na zemlji kada je na njoj toliko aveti u plišu ujedaju psuju rovare grabuljaju vilicom od zlata) još uvek mi u mozgu dobuje rekvijem pogrebnog osoblja ludnice nad mojim višeumnim krikom ode lomači civilizacije u ružu

izašla sam iz kuće

i nisam znala gde ću

do oblaka

ili pod zemlju

(u poverenju

šta bih ja na zemlji

kada je na njoj toliko aveti u plišu

ujedaju

psuju

rovare

grabuljaju vilicom od zlata)

još uvek mi u mozgu dobuje

rekvijem pogrebnog osoblja ludnice

nad mojim višeumnim krikom

ode lomači civilizacije u ružu

Tajna smrti — Marina Adamović

Smrt mu kuca, a ništa ne govori. Strpljivo čeka i gleda boje ulaznih dveri. On pritajen ćuti i, kao, ne diše- “Ovde, ovde, skreni levo!” šapuće joj prefarbano srce. Piše nečim, ni sam ne zna čime: “deda, deda, šta će sad smrt ovde?” Dedine su oči od humusa- ta se tajna živom ne odaje. Smrt … Настави са читањем “Tajna smrti — Marina Adamović”

Smrt mu kuca, a ništa ne govori.

Strpljivo čeka i gleda boje ulaznih dveri.

On pritajen ćuti i, kao, ne diše-

“Ovde, ovde, skreni levo!”

šapuće joj prefarbano srce.

Piše nečim, ni sam ne zna čime:

“deda, deda, šta će sad smrt ovde?”

Dedine su oči od humusa-

ta se tajna živom ne odaje.

Smrt mu kuca, on uporno ćuti,

smišlja priče da je preusmeri.

Porodičnom stablu list vene iz zemlje,

tišinu preseca samo nemo “kuc”.

.

Opšta pometnja

i on odustaje

da bude jedini

koji će joj uskratiti dom .

.

Ne pravi se više – stvarno ne diše

i dok ćuti, polako kapira-

(mada je sasvim izvan ma kog sveta)

sada čuva i on svoju tajnu,

pokopaće je, valjda, uz dedinu.

BOGA MOLIM ~ milka vukic v.

  Boga molim Da ulepsa ti san, Vazduh moje ljubavi I nocas da udises, Vizijom poljubca mog Zapocnes novi dan, Da me iz srca i duse Nikad ne izbrises. Boga molim- Da moj bol Te i ne dotice, Ali tebe molim -istinu govori vazda, Ma mi Zbog toga morala Dusa da narice, – Ta, bol … Настави са читањем “BOGA MOLIM ~ milka vukic v.”

 

Boga molim
Da ulepsa ti san,
Vazduh moje ljubavi
I nocas da udises,
Vizijom poljubca mog
Zapocnes novi dan,
Da me iz srca i duse
Nikad ne izbrises.
Boga molim-
Da moj bol
Te i ne dotice,
Ali tebe molim
-istinu govori vazda,
Ma mi
Zbog toga morala
Dusa da narice,
– Ta, bol i patnja
Smisao sazda.