Дан: 15. новембар 2010.

sve što postoji pretapam u ništa drveće sanja svoje korenje oblaci traže Sunce da ih čuva kiša luta olujom do zemlje oči navlače kapke da otkriju suštinu moje ništa otvara riznicu toga toga i toga

dželati razmenjuju živote za toalete pesmo uzdanice zavetna kraljice mastilo sam boje tvoje krvi tu utopi pero poseci me bespoštedno ja od sada ćutim dosta sam pričala šta bih kome bedna rekla čuju me tek nemi tiho kreni svojoj noći rascepanom jutru daleko još dalje od plačnih odaja od apsurdne reči u cvetnoj ćeliji