Ако ме се не сетиш,
птице ће певати моје песме
и све ће љубичице изгубити мирис.
Живећеш у мраку и нећеш
научити да волиш, као што си
волео мене и моје мане.
Ако ме се не сетиш,
пробудићу сунце
усред ноћи и замолити
да сија, да ти вратим успомене,
знаш оне, кад смо се смејали
и теби и мени.
Ако ме се не сетиш,
поново ћу да се родим
још једном да те видим,
насмејаног и уплаканог
И да други пут умрем.
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
