ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА ( НА ОБАЛИ СРЦА )
КРОЗ ПРОЗОР ВОЗА
С. Д.
Гледам кроз прозор како промичу:
куће,виногради,стубови,људи.
Посматрам,у глави ми се мути,
изаћи ћу на следећој станици,
мислећи још увек на твој осмех,
као да нисам од тебе отишао.
Како преварити сећање,
како збунити живот?
ПОКЛИЧ
Ако нестане слобода
умреће истина.
Ако нестане истина
умреће слобода.
Ако нестану слобода и истина
умреће љубав.
Ако умре љубав
доћи ће крај.
ПОВРАТАК
Не враћајмо се.
Прошлост предајмо сећању,
лепота је у пролажењу,
птице то најбоље знају.
Ако се вратимо
можемо затећи скитнице,
на развалини срца,
па ће нам бити тешко.
Не треба се враћати,
зашто обмањивати…
Нека кише отплачу тугу,
на глобусу осећања.
ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ (СВИ ПРАВЦИ
ВОДЕ У БОЛ )
НА СЛИЦИ
ТУГА
акад. сликару ТОМИ ПЕРАЗИЋУ .
Сложена у боје,
у очима угасила сјај,
зазимила слику.
Хладну је гледам у души драме,
сузила тишину,
па кренула наме.
ИСКРЕ.
– ДА НЕМА
НЕСРЕЋНИХ, НИКАДА СЕ СРЕЋНИ ЗАМИСЛИЛИ
НЕ БИ.
– ЖИВОТ БЕЗ
СТИЛА, ИМА ЛИ ТУЖНИЈЕ НЕШТО ?
© Андреја Ђ.Врањеш.
(Прочитано: 197 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.294.959 пута)
