Sagradiću kućerak na bregu
s’ prozorima okrenutim jugu,
ja ne želim dvore sagraditi
jer dvorovi često kriju tugu.
Zasadiću borove i jele
breze bele oko kuće male,
kad u zimu snegovi zabele
kako bi nas na bajku sećale.
Uzgajaću i cveće u bašti,
bele ruže i crvene lale,
sve će biti ko u našoj mašti
što smo nekad mlađani sanjali.
Tad pozvaću tebe da mi dođeš
u maleno gnezdo sagrađeno,
bosonogu i vesela lica,
nek zablista od sreće kućica.
Nek’ blistaju sve sobice njene
jer su naše želje ostvarene,
nek trepere breze nam iz bašte
dok živimo život ko iz mašte.
Sagradiću kućerak na bregu,
da nas srećne od nevolja štiti,
sagradiću kućicu malenu
u kojoj ćeš sa mnom srećna biti.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 33 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.734 пута)