Све ми се чини док падају кише
Нечије руке траже ме кроз таму,
И чујем ријечи не бих ишао више
Још једном само да те нађем саму.
Све ми се чини негдје из даљине
Познати корак кротко мени иде,
Али у тој варки невјернице јаве
Уснуле сузне очи оштру таму виде.
Дубоко у мени то се још сјећања боре,
Једном сам давно овдје њега срела,
У души ми ватре тог прољећа горе
И у срцу пламти иста љубав врела.
(Прочитано: 31 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.044 пута)