Neistražena bajko
istančane suštine
pod okamenjenim stubovima
slojevitih arhitektura
temeljnih arhetipova
kao sova ova
dosadna si
dok se oglašava tu ispod krovova
usred belih noći
voleo bih da brzo odeš
ali najpre da saznam ko si
tako oprezno skrivena
poput vitkih figura fatalnih žena
zanesenih svečanim ritmom
u baršunastim naborima
večernjih haljina
da li posvemašna iskra
provincijalnog duha
slobodno luta
mutnim krugovima
beskrajnih dubina,
večnog mamurluka
ili
zgrožena i iznurena
ispraznost demencije
ugrožava stabilnost simetrije
i postojanost blizine
biti postanka
u nenadmašnoj sreći
omiljenog kutka
za svaki slučaj
usput se pitam
hoćeš li ponovo doći
kad nas obuzme prošlost
grehovi, kajanja, očaj
kroz beznadežni vrisak
otelovljen i blizak
pokisle sove huk
što besciljno prolama mrak
i hladni muk,
zimske noći …