На облацима среће лебдим, тражим твој осмех. Беличаста сумаглица љуби јутро, полако освајајући ноћ.
Сањиви мириси ноћи беже у запећак новог дана,захтевајући одговор задремалог месеца,који чека задригло сунце врелих образа да помилује њу – зору,прелепог дана који се рађа из похотне ноћи,плавог сомота што мирише на грех.
Узаврела крв младости дрхти од чаробног додира среће заљубљених парова.
А када љубав нестане,када се претвори у прах звездане ноћи,све прелази у историју лепог сећања –
Лепих тренутака , наше младости.
(Прочитано: 70 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.312.058 пута)