Pred osmehom tvojim ko pred božjin sjajem
tiho klonu duša pred noge ti pade
ponudih ti sebe da sa tobom trajem
ti okrenu glavu,ruku mi ne dade
I zaćuta nebo u tom bolnom času
skamenjene kiše u oblaku ćute
mesto bujnom vodom tuga zemlju zasu
procvetalo cveće šumarke i pute
Zbog izdaje tvoje ja te neću kleti
nek groznica crna struji mojom krvi
pa da ovaj život ko časak proleti
da me kano mrvu u pepeo smrvi
I dok večnost novu odoru mi plete
da mi mirno duša na oblaku sniva
nek te tople kiše na tren na me sete
zbog ljubavi ove koliko si kriva.
autor
Jovica N. Đorđević
22.03.2025g.
(Прочитано: 50 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.946 пута)
