Вечност пролази закључана врата као сладолед на врелом асвалту слично мирису летње кише по узораној земљи сељака , спремној да рађа .
Мирише она као тек обрађена , бедра жене, жељна исконске љубави . Слична кулаковој према сировој и сувој земљи тек посејаног кукуруза .
На обали , живе воде , радосна воденица чека тренутак рађања , њеног вековног посла да га обради у пројино брашно .
А после , после ће мирис тек испечног хлеба…. како рече Десанка , царовати на земљи сељака на брдовитом Балкану
(Прочитано: 71 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.142.153 пута)
