U koraku ti slutim mir, čvrstinu i postojanost.
U očima ti čitam
duboke nemire,
besne i teške bitke.
Ko si ti?
Rodjena na razmedji dva sveta
detinji strah te odaje
a tvoja snaga plaši
Ko si ti?
Otkud to da su se ukrstili putevi naši
čime sam te prizvao?
i zašto bez tebe ne mogu,
dok od tebe bežim
svom snagom svojih nogu?
Ko si ti?
I zašto tako mirno čutiš
dok duša gladna
odgovore čeka?
iz kog si to pristigla veka,
ko te osim mene
još priziva i čeka?
Ko si ti?
Iritira to tvoje ćutanje
blagi pogled
i osmeh naivno veliki.
Duboko u mene ponireš
teraš me u nepoznato,
u beskrajno lutanje,
traženje tebe u meni.
Ko si ti?
I otkud ti pravo da mi se u misli tako bahato nastaniš,
da mi oči i
dušu tako raskošno hraniš?
Ko si ti?
Osećam da mi nećeš reci
čak i ako te brutalno napadnem,
čak i ako inatno se okrenem i nestanem.
Znaš da vratiću se opet
tom čudnom magijom privučen,
nemoćan da od sebe pobegnem,
nemoćan čak ni da trepnem dok me tako gledaš,
na dlan mi dušu stavljaš
kao da ih bezbroj imaš.
Tiha, mirna,
u nekom svom svetu zagubljena,
za mene gotovo
nemoguća, nestvarna žena.
Ko si ti?
Osim iskonske ljubavi čiste
Imaš li drugog imena?
Svetlana Tadić
