Ко вино пије у славу Божју,
Помоз му Боже и слава Божја
ВИНО И МИ
Ако је вино благословио Бог,
Шта ту лоше може бити?
Зависи од карактера мог –
Можемо се сви напити,
А могу и сам пити, а жедног
оставити брата свог.
И једног и другог на претек има…
Кад пијемо сви
Језик се развеже,
Ал душу словенску нешто притиска
Па, или се ређа песме ниска,
Ил нам се плаче –
Јер нас стеже.
О крсној слави, кад поодмакне,
Пијемо вино славећи Бога
И свеца тога
свако се такне
Само се домаћин, шкртица, сети
Трошка свога.
Жена је бројала поједене сарме
Као и много других залогаја
И добро је знала
Да муж мери количину вина
Што попи му родбина.
„Кад ти ја дођем на славу твоју,
Вратићу ти више“
Мисли шкртица
И, уз широк осмех, назор ведра лица –
Кришом уздише.
Други, опет, гони на вино,
Пуни да се чаша прелива,
Радостан, с гостима ужива.
Свима је фино.
По неко га већ одбија,
Делује снено.
Ма, пиј, рођаче, домаћин се довија,
Вино је благословено.
И јесте,
Ал за чашу, две,
Највише три,
Ал шта ћеш, такви смо ми.
Са пуном чашом вина
Наздравља се слави
И Светом Трифуну,
што нам родило гројзе…
Ено, припит помисли,
како би с неком – у лојзе…
О, више не смем даље,
иако је вино веритас,
јесте ли знали
да вино и – побудали?
© Томислав Симић – Калпачки, Крушевац
Kategorija: Odrasli pesnici
