Добродошли!
Unutar skinutih tajni naših dodira na rubu časova koji nam traju opet ti nisam baš plavetna zora za svelepe dane ljubav što daju u preteškom životu svih naših htenja, pa onda te molim, potseti mene, kako da ljubavlju dodirnem tebe, tu blisku daljinu velikih želja, onu što čuvam k’o tajnu najveću, onu što nikada napustit … Настави са читањем “POTSETI ME – Slobodan Jevremović”
Unutar skinutih tajni naših dodira
na rubu časova koji nam traju
opet ti nisam baš plavetna zora
za svelepe dane ljubav što daju
u preteškom životu svih naših htenja,
pa onda te molim, potseti mene,
kako da ljubavlju dodirnem tebe,
tu blisku daljinu velikih želja,
onu što čuvam k’o tajnu najveću,
onu što nikada napustit neću,
potseti mene, kako do tebe,
jer ponovo ljubav tvoju sad hoću,
voljena moja …
(Bgd, 08. sept.2017)
Ne znam kada ću da ustanem, Probudim iz ovih najlepših snova I neka me onda, zavijen u ćebe, Ja ustati neću, ja neću bez tebe, Ne odmotavam naše zamotane tajne I zato mi ne skidaj prekrivač sa mene, Nemoj mi hladiti ugrejano ćebe Jer odmotan neću nikuda bez tebe, Bez ljubavi tvoje, pa napeto čekam … Настави са читањем “ONO ĆEBE – Slobodan Jevremović”
Ne znam kada ću da ustanem,
Probudim iz ovih najlepših snova
I neka me onda, zavijen u ćebe,
Ja ustati neću, ja neću bez tebe,
Ne odmotavam naše zamotane tajne
I zato mi ne skidaj prekrivač sa mene,
Nemoj mi hladiti ugrejano ćebe
Jer odmotan neću nikuda bez tebe,
Bez ljubavi tvoje, pa napeto čekam
Iz ove blizine sve daljine gledam
I dodiri duše su došli do mene
I nije mi hladno, zamotan ja sam
U ćebe…
(Bgd, 07. sept.2017)
Još uvek nema te jutarnje magle i naših nedosanjanih dodira duše, da željno upoznam nejasne, nagle lepote novih saznanja o tebi na svetlu u mraku i svetlu na suncu, na ivici okvira dolazne istine da svu te znam i ništa te ne znam, pa uvek novu otkrivam, čuvam u našem kutku, samo za nas. A … Настави са читањем “JUTARNJE MAGLE – Slobodan Jevremović”
A gde su sada jutarnje magle
poleglih vlati od rosne trave
i mirisnog jutra od nekog sutra,
gde sadašnjost jesu sakrili lovci
goneći srnu najumilnog oka
što ovamo beži, preciznog skoka,
da srećni mir nadje i samo da ovde
sklupčana meni na ramenu spava?
Još nema one jutarnje magle,
ali, najmila moja,
sa nama
biće…
Veoma bih voleo da opet se vratim u onaj hodnik još uvek kod tebe pa kao tada u davno vreme pre tvoga “ne” ja drugo pokušam, da te ne čujem već daleko odvedem, da prestignem boli, da sudbinu sprečim, tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim od budućih dana preteških slika, nesrećnih stvari nestvarnog lika, mila moja. … Настави са читањем “HODNIK NAŠIH SUDBINA – Slobodan Jevremović”
Veoma bih voleo da opet se vratim
u onaj hodnik još uvek kod tebe
pa kao tada u davno vreme
pre tvoga “ne” ja drugo pokušam,
da te ne čujem već daleko odvedem,
da prestignem boli, da sudbinu sprečim,
tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim
od budućih dana preteških slika,
nesrećnih stvari nestvarnog lika,
mila moja.
U hodniku tvome sudbina naših
i dalje živiš daleko od mene,
a ja se često tog hola setim,
da sutra mogu, ja bih da sletim
tamo na oltar sudbine naše,
sada bar uklonim sumnje što plaše
za ljubav danas, za naše sutra,
mila moja.
(Bgd, 30.avg.2017)
Neću da se budim hoću da je sanjam, neću da joj pričam, hoću da je ćutim, pusti me još malo lepotu da volim, obolelu dušu izlečiti želim, još malo me pusti, ne uzimaj snove, ne diraj sećanja i sudbine ove, moj kod nje živote… (Bgd, 06. Jun 2017)
Neću da se budim
hoću da je sanjam,
neću da joj pričam,
hoću da je ćutim,
pusti me još malo
lepotu da volim,
obolelu dušu izlečiti želim,
još malo me pusti,
ne uzimaj snove,
ne diraj sećanja i sudbine ove,
moj kod nje živote…
(Bgd, 06. Jun 2017)