ВОЉЕНЕ ОЧИ – Миладиновић Сандра

ВОЉЕНЕ ОЧИ

Ова равница
ветровита је и болна,
јер јужно су очи моје
и срце без спокоја….

Бог даде мајци
да грли чедо
што живот му даде
и наду заредом…

Путеви ови вијугави,
што се у магли зову огњиштем,
радују, али и прже варницама,
што лете као зрна
над правим бојиштем…

Једно те погоди у око,
друго у руку, треће сред срца
за навек те рани,
а тражиш само
ту мирну луку
да душу ти смири
и каже….
СТАНИ!

Вољене очи
боје кестена
заувек сам ваша!
(с) Миладиновић Сандра

ПОСВЕЋЕНО МОЈОЈ ВОЉЕНОЈ ДУШИ,
СИНУ ДУШАНУ