„ПОНИЖЕНИ“ – Mиладиновић Сандра

„ПОНИЖЕНИ“

Понижени то никада нису
ни згажени, ни прогнани,
ни преварени, ни обманути,
ни исмејани, ни издати….

Нестају ли звезде у олујној ноћи,
или даље језде на радост свемира….?!
Застаје ли река у јутарњој магли,
ил жубори верна својим стремљењима…?!

Месецима сунце чека своја лета,
векови магију умни да поведу,
необрано грожђе да мирише – ветар,
и све тајне среће туге да помету….

Љубав увек сања машту и хероје,
кораке што пустиње пролазе храброшћу…
„Понижене“ који услед снаге воље,
лекције живота плаћају „слабошћу“!

Листови мудрости нису исписани
лажима, сенкама, крвљу издајника,
већ мирисом рузмарина, таласа, дубина,
када се море повуче после снажних плима!

(c) Миладиновић Сандра