КИШНИ ОБЛАЦИ
Руке су ти дрхтале на одласку,
једва си смогао снаге за то,
док су нам капи лиле лицима,
речи ми твоје задаше бол!
Без даха сам остала, скамењена,
у простору и времену изгубљена,
али ти си био истрајна олуја,
одувек кроћена немирна струја!
И дао си ми разглог да живим,
и да се смејем када те нема,
а можда никада сазнала не бих,
да спава у мени силна жена!
У твојим мислима годинама,
постојим међ’ звездама записана,
без додира и страсти, занесена,
туђим очима вешто скривена!
Зато те убрајам у чаробњаке,
који невидљивим силама видају,
кад би ми послао кишне облаке,
да место тебе све опет признају!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
(Прочитано: 72 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.891 пута)