ХРАБРИ ПАЛАЦ
Плашим се и имам право на то,
јер лав има огромне канџе
ајкула оштре језиве зубе
увек се по неко у мраку нађе…
Знам да живе баш далеко,
али ту је лија са дугим репом,
као да ми уво њиме додирне,
баш увек када је угашено светло…
Серија таласа плиме страха,
уши велике, очи још веће,
ја чујем напољу тихи јецај,
то шаров пред спавање цвили на звезде.?
Хучи као ветар што се скрива
сова на ораху нашем старом,
али страх је ватра што вечно тиња
и ми се одавно већ добро знамо…
Дању сам витез на белом ату,
али ноћне авети чекају трен,
како ћу Дуњи у очи да погледам,
и признам да сам страшљивац њен…?
Јутрос видим нечија стопала
вире спокојно док ја мирно спавам,
чувају ли стражу за мене покорна
или крију истину која је стара…?
Палац се комеша и шепури
као да на мене ни мало не личи…
Срамота стварно да оволики деран
не буде херој у стварној причи!!!!!
© Миладиновић Сандра