LJUBAV JE ŽIVOT – Miladinović Sandra

LJUBAV JE ŽIVOT U mladosti samoća mnogo manje guši, brige ne zadaje, ni patnju, ni bol, horizont daleki poruke ti šalje, letiš tako dalje – pravi izazov! Bogatstvo duhova postaje sve veće, godine prolaze od zvezda satkane, ali, duši biva sve teže i teže, pa masša i sanja , s’ nebom broji dane! I znaš … Настави са читањем “LJUBAV JE ŽIVOT – Miladinović Sandra”

LJUBAV JE ŽIVOT

U mladosti samoća mnogo manje guši,
brige ne zadaje, ni patnju, ni bol,
horizont daleki poruke ti šalje,
letiš tako dalje – pravi izazov!

Bogatstvo duhova postaje sve veće,
godine prolaze od zvezda satkane,
ali, duši biva sve teže i teže,
pa masša i sanja , s’ nebom broji dane!

I znaš kako dise, znaš joj korak nemi,
iza ugla tu je, nikada daleko,
vraća ti se verno, umilno te gleda,
mazi ti uvojke i smeje se setno!

Ponekada umoran prihvatiš tu laž,
kopiju za sreću, al’ jos više toneš,
nestaješ, gubiš se, u prah se pretvaraš,
i pitaš sam sebe, zašto zvona zvone!?

I nadaš se, nadaš, s’ osemehom na licu,
u galopu strasnom na belome atu,
sad vidiš da nije ni voleti lako,
al’ srećan si, što duša nije ti u paklu!

I pitaš se, pitaš kako neki ljudi,
sreću ne vide i da je ne žive!?
Jer vidiš da lepše nigde ne postiji,
i da njene oči, ništa nisu krive!

I evo, sada gledam sebe daleko,
staricu što duši ipak nadje leka,
sede kose, ruke, urezane bore,
ali, ljubav je život, nikada prepreka!

© Miladinović Sandra

Борислава ДВОРАНАЦ, О С М Е Х

Борислава ДВОРАНАЦ О С М Е Х Опет сам ту негде Између јаве и сна, врха и дна. Или ме мрзе или ме воле. Некад сам горе , а често и доле. Где год да сам и ти си самном. Никада ме не напушташ. Желим да те заборавим, Можда и изгубим негде. Узалуд се трудим … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, О С М Е Х”

Борислава ДВОРАНАЦ

О С М Е Х

Опет сам ту негде
Између јаве и сна, врха и дна.
Или ме мрзе или ме воле.
Некад сам горе , а често и доле.
Где год да сам и ти си самном.
Никада ме не напушташ.
Желим да те заборавим,
Можда и изгубим негде.
Узалуд се трудим
Да те не видим, не осетим.
Стално си на мом лицу.
Остави ме, иди!
Како да плачем кад си ту?
А можда је и добро што те имам.
Због тебе, нико не зна
Кад сам доле или горе.
Кад плачем, а кад се смејем.
_______________________________
(,,Ледени људи”, 2010.

Peko LALIČIĆ, MOJI AFORIZMI

Peko LALIČIĆ MOJI AFORIZMI: Danas i pali s konja na magarce grabe k vrhu. Dobrog čoveka je lako prepoznati. Odmah vidite da je budala. _____________________________________ (,, Kriva ogledala”, Poeta, Beograd, 2011.)

Peko LALIČIĆ

MOJI AFORIZMI:

Danas i pali s konja na magarce grabe k vrhu.

Dobrog čoveka je lako prepoznati.
Odmah vidite da je budala.
_____________________________________
(,, Kriva ogledala”, Poeta, Beograd, 2011.)

Пеко ЛАЛИЧИЋ, У ИМЕ НАДЕ

Пеко ЛАЛИЧИЋ У ИМЕ НАДЕ Маковима украдох ватру па маслачцима том небу нежности на исповест пођох у име наде коју би да затру у круг који се непрестано обнавља снагом којом они обарају с ногу осмехом просух ватру у име наде коју би да затру и тешка иловача се покрену плаветнилом небеским потече вода кад … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, У ИМЕ НАДЕ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

У ИМЕ НАДЕ

Маковима украдох ватру
па маслачцима
том небу нежности
на исповест пођох
у име наде
коју би да затру

у круг који се непрестано обнавља
снагом којом они обарају
с ногу
осмехом просух ватру
у име наде
коју би да затру

и тешка иловача се покрену
плаветнилом небеским потече вода
кад маслачци гордо усправише главе
у име наде
због које ни Прометеја
не могу да забораве.
_________________________________
Из рукописне књиге ,,Укрштене речи”

НЕБО…

НЕБО… Теби господару висине што плавентне носиш ширине што бескрајне скриваш даљине што облацима заповедаш што о свемиру приповедаш у стих стављам име Теби што звезде ноћу грлиш што сунцу у наручје хрлиш што кишу и зиму доносиш што пахуље с ветром проносиш што таласима и мору пркосиш Теби пишем ове риме јер ти си … Настави са читањем “НЕБО…”

НЕБО…

Теби господару висине
што плавентне носиш ширине
што бескрајне скриваш даљине
што облацима заповедаш
што о свемиру приповедаш
у стих стављам име
Теби што звезде ноћу грлиш
што сунцу у наручје хрлиш
што кишу и зиму доносиш
што пахуље с ветром проносиш
што таласима и мору пркосиш
Теби пишем ове риме
јер ти си мој ров и покров
моја граница и оков
плава црта у оку мом
моја стварност и будући дом…

Братислав Богдановић

PRELOM – Marica Vidić

prelomi se dan na pola između zemlje i neba u tišini…   od dana nastaše dva oblaka meka jedan od drugog beskrajno daleka   ti sa oblaka svog meni mašeš il mi se čini…   osmehuješ se /osećam to/ i tako spokojan ptice pratiš   ja gnezdo pravim na oblaku svom za ptice sa kojima ćeš da … Настави са читањем “PRELOM – Marica Vidić”

prelomi se dan na pola

između zemlje i neba

u tišini…

 

od dana nastaše

dva oblaka meka

jedan od drugog beskrajno daleka

 

ti sa oblaka svog meni mašeš

il mi se čini…

 

osmehuješ se

/osećam to/

i tako spokojan

ptice pratiš

 

ja gnezdo pravim

na oblaku svom

za ptice

sa kojima ćeš da se vratiš

OD TISINE SATKAN – Miladinovic Sandra

OD TISINE SATKAN Ostani daleko od tisine satkan, i od zelje slatke sto mi dusu lomi, gledaj me jacinom koja rusi stene, pomisli ponekad: “ Da, ona postoji!” I kada pokleknes, a neko te izda, il’ moras da prastas i da vidas rane, seti me se jasno sjajem obasjano, pomisli ponekad:” Gde provodi dane?” Kada … Настави са читањем “OD TISINE SATKAN – Miladinovic Sandra”

OD TISINE SATKAN

Ostani daleko od tisine satkan,
i od zelje slatke sto mi dusu lomi,
gledaj me jacinom koja rusi stene,
pomisli ponekad: “ Da, ona postoji!”

I kada pokleknes, a neko te izda,
il’ moras da prastas i da vidas rane,
seti me se jasno sjajem obasjano,
pomisli ponekad:” Gde provodi dane?”

Kada case lomis i pevas do jutra,
i savest te muci zbog te misli vecne,
znaj ova je zemlja ipak jako tvrda,
oprosti i sebi, svi smo duse gresne!

Ostani daleko ti od misli satkan,
godine ce reci zasto zvezde trepte,
ovaj zivot nas, put je bezpovratan,
vece koje pada:” Kome li je teze?”

Ne, ne kvari dane tugom, niti setom,
niti lomi dusu, sacekaj da svane,
gledaj me jacinom koja rusi stene,
disi da te cujem i ne broji dane!

© Miladinovic Sandra

San

Gusim se u toj skucenoj prostoriji punoj dima, sto sakriva prava lica svih nas. Svetlost duginih boja zaslepljuje oci i mislim da necu moci opet od tebe okrenuti glavu,ne… gledam te,i strah prolazi kroz mene… brzinom svetlosti kroz vene i uspomene… Oko mene su svi puni euforije, haos i galama… Tacno znam sta mi je … Настави са читањем “San”

Gusim se u toj skucenoj prostoriji punoj dima,

sto sakriva prava lica svih nas.

Svetlost duginih boja zaslepljuje oci

i mislim da necu moci

opet od tebe okrenuti glavu,ne…

gledam te,i strah prolazi kroz mene…

brzinom svetlosti kroz vene i uspomene…

Oko mene su svi puni euforije,

haos i galama…

Tacno znam sta mi je

i zasto se pretvaram,zasto sama..

Jednu za drugom cigaretu palim,

trujem se,u guzvi davim.

Za one koji zele da vrisnu-prebucno je,

za one koji vole slobodu-pretesno je!

I toliko nas ljudi razdvaja,

al odlucih da krenem,

da osetim,

tvoju blizinu…

Tvoj pogled se udaljava,

probijam se kroz masu,

zurim,

posrcem…

koracam sve sporije,

al’ ne predajem se

iako ne daju mi te…

Samo jos malo,

i tu si pored mene,

doticemo jedno drugom ruku

i kroz jedan tren

sve nestaje!

Nema te………..

mozda

zato

jer nikada

i nisi

bio… tu.

Neka pričaju

Ti ne možes da mi kažes ono što jeste, onaj deo što se zove Istina, već samo ono što osećaš, što misliš, to i pokazuješ, ni pred kim ne kriješ, da tvoja sam… ali ja pokušavam, bojim se da pripadam, da volim, to najviše mrzim! Onaj osećaj kad me preplavi, kada se smejem, i stojim … Настави са читањем “Neka pričaju”

Ti ne možes da mi kažes

ono što jeste,

onaj deo što se zove Istina,

već samo ono što osećaš,

što misliš,

to i pokazuješ,

ni pred kim ne kriješ,

da tvoja sam…

ali ja pokušavam,

bojim se

da pripadam,

da volim,

to najviše mrzim!

Onaj osećaj kad me preplavi,

kada se smejem,

i stojim na prstima,

onaj osećaj kada me dotakneš,

učini me živom,

ponovo smelom.

I neka je sve to lažno,

neka su reči prazne,

beznačajne,

dosad sto puta izgovorene..

Neka ljudi pričaju,

i neka mi sude,

neka se pitaju

šta se to dešava

i neka mi govore loše o tebi…

tvoj pogled ne laže!

Uzdrmao si moj svet,

u njemu ćeš i ostati!

just a dream

She can’t see the haunting face the one inside her dreams. She fears, she’ll never know the truth and never going to risk. She tries to run and hide but he is closer then it seems. She wants to wake up and scream ,,It’s just a dream, it’s just a dream.”   The voices that … Настави са читањем “just a dream”

She can’t see the haunting face

the one inside her dreams.

She fears, she’ll never know the truth

and never going to risk.

She tries to run and hide

but he is closer then it seems.

She wants to wake up and scream

,,It’s just a dream, it’s just a dream.”

 

The voices that were heared last night

were hints of more to come,

unknow voices, so loud

that she prays for the morning sun.

 

She knows it’s time to face with truth

and knows there’s no place to run.

She only wants to wake up and scream

,,It’s just  a dream, it’s just a dream”,

but it’s not…