Добродошли!
udišem svoje postojanje natenane naviknuta na padanje i ustajanje i još sam ponosna i još osmehnuti se umem i poneku pesmu napišem kad dušu svoju razumem čudo je to kažu – stihovi izviru iz tebe a život te nemilosrdno gazi vijugaš promičeš tek neka dobra duša tvoj stih spazi… ranjena si a bol ćutiš nisu … Настави са читањем “SASVIM OBIČNA PESMA – Marica Vidić”
udišem svoje postojanje natenane
naviknuta na padanje i ustajanje
i još sam ponosna
i još osmehnuti se umem
i poneku pesmu napišem
kad dušu svoju razumem
čudo je to
kažu –
stihovi izviru iz tebe
a život te nemilosrdno gazi
vijugaš
promičeš
tek neka dobra duša
tvoj stih spazi…
ranjena si
a bol ćutiš
nisu to rane
kažem ja –
to vam se samo čini
ožiljak svaki nestane
kad se okupam u mesečini
a onda zvezde same
u moje oči zalutaju…
ИДИ… Иди заборави на тугу јер зашто би тужна била можда смо могли дохватити дугу ал теби она не беше мила Иди заборави на срећу јер срећу самном ниси хтела у одласку запали свећу души мојој што је за те свела Иди моје сузе ти не бриши јер сузе моје не вреде ништа то су … Настави са читањем “ИДИ…”
ИДИ…
Иди заборави на тугу
јер зашто би тужна била
можда смо могли дохватити дугу
ал теби она не беше мила
Иди заборави на срећу
јер срећу самном ниси хтела
у одласку запали свећу
души мојој што је за те свела
Иди моје сузе ти не бриши
јер сузе моје не вреде ништа
то су само капи у болној киши
што тихо пада на путу до губилишта
Иди и опрости ми што сам те волео
крив сам признајем зато ми суди
али не куни што сам те срео
јер срце ово за тобом још увек жуди…
Братислав Богдановић
Sam . Sam sâm pod ovim nebom, i nije lako! Ali neka, lakše je nego u društvu! Sam mogu da pričam sam sa sobom, da se ispričam do mile volje, a u društvu moram da ćutim, da budem pažljiv da ne povrijedim nekoga, jer ja znam da pričam samo o boli, a niko ne voli … Настави са читањем “Sam – Miro Beribaka”
Sam
.
Sam sâm pod ovim nebom,
i nije lako!
Ali neka, lakše je nego u društvu!
Sam mogu da pričam
sam sa sobom, da se ispričam
do mile volje,
a u društvu moram da ćutim,
da budem pažljiv
da ne povrijedim nekoga,
jer ja znam da pričam samo o boli,
a niko ne voli da sluša
o onome čega se kloni,
od čega zazire,
kao da su bol i tuga prelazne bolesti,
pa će, eto,
preći na njih, ako slušaju!
.
Oni i ne znaju koliko su u pravu,
ali ja znam,
pa zato i ne pričam! U društvu!
Ja znam, tako bolno da pričam,
da nebo proplače, da pusti suzu,
vrelu,
kao teška riječ, kao ćutnja,
kao materina kletva!
Suzu, kao slutnja vrelu!
Život me je tako naučio!
.
Miro Beribaka
Borislava DVORANAC U SNU SI MOJ Znam sta znaci tvoja cutnja Nemoj mi reci Lazi dosadne glupe Za mene vremena nemas I nije to zbog posla Bolesti i putovanja Tvoja dusa o drugoj sanja Znam I ne smeta mi Red je na mene da cekam Da se nemogucem nadam Da verujem u laz I da … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, U SNU SI MOJ”
Borislava DVORANAC
U SNU SI MOJ
Znam sta znaci tvoja cutnja
Nemoj mi reci
Lazi dosadne glupe
Za mene vremena nemas
I nije to zbog posla
Bolesti i putovanja
Tvoja dusa o drugoj sanja
Znam
I ne smeta mi
Red je na mene da cekam
Da se nemogucem nadam
Da verujem u laz
I da te imam samo u snu
KAD UGLEDAM OČI TVOJE RASPRŠE SE K’O OBLACI MISLI MOJE TVOJA ŽELJA VRELI VJETAR U SKROVITO MJESTO DIRA USPOMENA TIJELO GRLI A SRCE MI DAMAR BIJE NAŠA TIJELA JEDNO SJEDLO TI I JA U NOĆOBDIJE U ZJENICI ZVIJEZDA SINU KONJ GALOPOM ZAJEZDIO PRSTI TRAŽE NJEŽNE STRUNE A POHOTA STRAŠĆU PIJE UŽITKOM SE ČULA SLADE MJESEC … Настави са читањем “NOĆOBDIJE – Alma Tijanić”
KAD UGLEDAM OČI TVOJE
RASPRŠE SE
K’O OBLACI MISLI MOJE
TVOJA ŽELJA VRELI VJETAR
U SKROVITO MJESTO DIRA
USPOMENA TIJELO GRLI
A SRCE MI DAMAR BIJE
NAŠA TIJELA
JEDNO SJEDLO
TI I JA U NOĆOBDIJE
U ZJENICI ZVIJEZDA SINU
KONJ GALOPOM ZAJEZDIO
PRSTI TRAŽE NJEŽNE STRUNE
A POHOTA STRAŠĆU PIJE
UŽITKOM SE ČULA SLADE
MJESEC OBLAK ZAKLONIO
DA ZNOJNA SE TIJELA SPOJE
I DODIROM SLIKE ROJE
NEUMORNO LJUBAV PIJU
STRASNO VOLIM NOĆOBDIJU
СУЗЕ… Плачите очи моје спустите топлу кишу залите острво туге на ком успомене дишу Плачите очи моје сперите душу сетну однесите мисли болне и чежњу голему на ветру Плачите очи моје за љубав што почива сахраните жељу ову што у мени још је жива Плачите очи моје сузе ви не жалте ту на гробу овом … Настави са читањем “СУЗЕ…”
СУЗЕ…
Плачите очи моје
спустите топлу кишу
залите острво туге
на ком успомене дишу
Плачите очи моје
сперите душу сетну
однесите мисли болне
и чежњу голему на ветру
Плачите очи моје
за љубав што почива
сахраните жељу ову
што у мени још је жива
Плачите очи моје
сузе ви не жалте
ту на гробу овом
где ми снови леже…
Братислав Богдановић
rekao si ne ne može to nama da se desi ovo je naše nebo na južnoj strani sveta dočekujemo ptice o koliko ih je … nasmeši se i ne boj se sve dobro biće o b e ć a o s i… a jutros mi pola jutra sviće šoljica hladnog čaja čeka… na terasi … Настави са читањем “POLA JUTRA – Marica Vidić”
rekao si
ne
ne može to nama da se desi
ovo je naše nebo
na južnoj strani sveta
dočekujemo ptice
o koliko ih je …
nasmeši se i ne boj se
sve dobro biće
o b e ć a o s i…
a jutros mi
pola jutra sviće
šoljica hladnog čaja čeka…
na terasi
jedna ptica drhti
mrvice netaknute
vetar nosi
MOSTOVI ZIVOTA Da nije njega nebih mogla preci preko tuge, od srece bih se mozda pretvorila u srebrni prah, da nije njega na noge se nebih docekala, i nebi mi bio uvek ovako korak lak! On je lek sto postoji, ali kada ga ne vidis, dani prolaze ko trzaji mandoline, setas zanesen kosmarom, a jeca … Настави са читањем “MOSTOVI ZIVOTA – Miladinovic Sandra”
MOSTOVI ZIVOTA
Da nije njega nebih mogla preci preko tuge,
od srece bih se mozda pretvorila u srebrni prah,
da nije njega na noge se nebih docekala,
i nebi mi bio uvek ovako korak lak!
On je lek sto postoji, ali kada ga ne vidis,
dani prolaze ko trzaji mandoline,
setas zanesen kosmarom, a jeca na obali suton,
o , Boze, on ti svetli poput bele grive!
Ponekada bas na njemu pevas, a glas ti odjekuje,
cuje se daleko preko svih krovova,
a, reka ga nosi s’ tihim talasima, i smeje se golicavo!
O, kakav si ti lola s’ mesecevih kola!?- Kao izmisljeno!
Da nije njega nebih mogla preci preko oprostaja,
i suza, preko svojih grehova,
i igrala bih zaneseno kao vila, ali od jednom,
savest bi me pokorila, jer tu bi me cekala!
E, eno je sva u belom, ko je i sta cini ovde,
da li se krije ili se nada da su mostovi izasli iz mode!?
O, dodji, mi dodji, prodji tiho da strah u dvoje delimo,
od jednog do drugog letimo do slobode,
i da se sa pticama veselimo!
© Miladinovic Sandra
Pošto i “Zaveštanje Stefana Nemanje”kaže :”..narod koji izgubi svoje reči-prestaje biti narod…”-došla sam na ideju da napišem sledeće….Molim ljude dobra srca,a još boljeg razuma koji žele (a i mogu) da učestvuju svojim jednim delićem u stvaranju i kreiranju/opismenjavanju naše mladosti, naše dece- da svoje knjige koje odbacuju poklone učenicima jedne male seoske škole u Bovnu.Dobrodošli … Настави са читањем “Pomoć učenicima seoske škole u Bovnu(Parunovac-Kruševac)”
Pošto i “Zaveštanje Stefana Nemanje”kaže :”..narod koji izgubi svoje reči-prestaje biti narod…”-došla sam na ideju da napišem sledeće….Molim ljude dobra srca,a još boljeg razuma koji žele (a i mogu) da učestvuju svojim jednim delićem u stvaranju i kreiranju/opismenjavanju naše mladosti, naše dece- da svoje knjige koje odbacuju poklone učenicima jedne male seoske škole u Bovnu.Dobrodošli su naslovi iz lektire mada svaka knjiga je zrno znanja i nove spoznaje! Unapred Vam se zahvaljuje njihova učiteljica!!!